Zašto smo ga zamrzili spanac

Nesretni zarez koji je uništio lepotu miliona detinjstava. Spanac nije bogat gvozdjem! Tu ukusnu biljku pripremljenu na razlicite nacine svi smo kao deca zamrzili zbog zablude. A u zabludi su naraštaji roditelja još od 1870. godine. Tada je prvi put analizu sastava ucinio dr. E. von Wolf i u svoje je beleške, uz izmerenu brojku, pogreškom decimalni zarez pomaknuo udesno za jedno mesto. Posle su iz njegova rada svi prepisivali, a brojka je govorila da je u spanacu deset puta više gvozdja nego u bilo kojem drugom povrcu. Na to su se nadovezali lekari i drugi popularizatori nauke, koji su preporucujuci spanac, uverili milione roditelja da ga što cešce uvrštavaju u ishranu dece.

Napokon, sve je zablude zabetonirao strip i crtac o pra-superjunaku mornaru Popaju. Lik Elzie Crislier Segar od januara ratne 1917. godine, umesto da decu nagovara da ga jedu, uspešno uverava roditelje da decu šopaju tom biljkom. A koji roditelj ne bi poverovao toj paljbi? Nju se i do najgluše zabiti prenosilo s majke na kceri, a one su torturi podvrgavale svoje potomstvo. Prvi su put hemijsku analizu spanaca ponovili nemacki hemicari, i to tek 1937. godine. Najširoj javnosti cinjenice o zabludi mogle su postati jasne tek kad je imunolog Terry J. Hamblin objavio punu istinu u decembarskom broju 1981. godine u British Medical Journalu.

Mnogi za tu naucnu cinjenicu ne znaju ni danas. Neznanje je neiskorenjiv korov, a roditeljska želja da deci namecu “korisne smaterija” jedna je od najrazornijih sila u svemiru.

Pretraga
Ima ljudi koji govore, govore, govore - sve dok napokon ne uspeju nešto i da kažu.
Evropska unija
119.23
SAD
101.29
Švajcarska
104.19
Velika Britanija
134.34
Hrvatska
15.9
Bosna i Hercegovina
60.96
Anketa
Koliko često posećujete naš sajt?







Rezultati | Sve ankete
Linkovi