Suze zbog ambrozije i savet Herbateke

Za veliki broj ljudi koji pate od korovskih alergija ovo je mesec suznih očiju, kašlja, naduvenosti i svraba kapaka i curenja iz nosa. Najveći korovski alergen je ambrozija. Zahvaljujući otpornosti, brzom širenju i prilagođavanju različitim staništima spada u jedan od najrasprostranjenijih korova, a najduže opstaje na neuzorenom strnjištu. Ova biljka cveta od polovine jula do novembra, a u avgustu i prvoj polovini septembra najveća je koncentracija polena ove biljke, pa u ovom vremenu izaziva i najveće tegobe ljudi koji su na ovaj polen alegrični. Podaci govore da je svake godine sve veći broj ljudi alergičan na polen ambrozije pa se u mnogim zemljama preduzimaju energične akcije uništavanja ovog korova. Kod nas su ovakve akcije tek u začetku.

Teško je sačuvati se od napada ovog alergena, ali neke mere prevencije ipak se mogu preduzeti. Najveći neprijatelj širenja polena bilo koje biljke, pa i ambrozije, je kiša, koja spira sadržaj izazivača alergija u vazduhu. Neposredno posle kiše vazduh je čist, što donosi olakšanje ljudima koji su osetljivi na uzročnike alergijskih reakcija.

U toplim i sunčanim danima valja što manje boraviti u prirodi. Prilikom vožnje automobilom prozore treba zatvoriti, izbegavati i vetrenje prostorija, a može pomoći klima uređaj pogotovo onaj koji ima ugrađene filtere za polen. Polen se zadržava na odeći i kosi, pa po povratku iz šetnje odeću treba dobro istresti, a kosu oprati. Valja izbegavati sušenje rublja na otvorenom, jer se i na njega “hvata” polen.

Savet Herbateke - najjednostavniji nacin zastite je namazati unutrasnjost nosnica obicnim jestivim uljem
takva zastita je veoma efikasna, dok ne izduvate nos, ako to uradite namazite nosnice ponovo i resena stvar (nosite malu flasicu sa uljem sa sobom).... pokusajte :)

Ambrozija (Ambrosia artemisiifolia, Ambrosia elatior), tacnije pelinolisni limundžik, u narodu poznata i kao partizanka i Krausova trava, u današnje se vreme smatra najvecim neprijateljem osoba koje boluju od alergijskog rinitisa, s obzirom na to da je njena pelud najjaci peludni alergen.
Visoka je 1-1,5 metar (uobicajeno oko 70 cm). U našem klimatu nice polovinom aprila meseca. Koren je vretenast i plitko usaden u tlo. Stablo je uspravno, razgranato, sa dlacicama, na preseku cetvrtasto ili okruglasto. Prvi listovi su tamnozeleni i dlakavi sa gornje strane, bledi i više dlakavi s donje strane, po obodu trepavicavi. Lisna ploca je perasto deljena, s dva para širokih jajasto-lancetastih delova i krupnijim vršnim delom; lisne drške su dlakave, po dužini skoro jednake sa lisnom plocom. Sledeci listovi su gusto dlakavi, iseceni, sa dva ovalna nazubljena (do perasto razdeljena) bocna segmenta i krupnijim trodelnim, objajastim dlakavim vršnim degmentom. Peti i šesti list su perasto iseceni i dlakavi kao prethodni listovi. Ambrozija je poreklom iz Severne Amerike, a u Evropu je stigla kao slepi putnik na brodovima s robnim pošiljkama.

Cvetovi su skupljeni u duge, žute, grozdaste cvasti na vrhu stabla. Cveta od polovine jula pa sve do prvih hladnijih dana. Muški cvetovi su rasporedeni na vrhu cvasti i okrenuti na dole. Ženski su niže postavljeni u lisnim pazusima. Zbog ovakvog rasporeda cvetova smanjena je sigurnost oplodavanja vetrom te muški cvetovi proizvode enormnu kolicinu polena. Jedna biljka je sposobna, tokom sezone, proizvesti preko milijarde zrna polena (cak do 8 mlrd.) a americki naucnici su procenili da je sezonska kolicina polena 100 miliona tona. Po zreloj biljci se obrazuje od 500-3.000 semenki, sa životnim vekom do 40 godina u nepovoljnim uslovima okoline. Kolicina polena povecava se tokom kišnog proleca i toplog leta, a smanjuje se ako je kišovito, što je logican sled dogadaja koji treba zapaziti kod planiranja iskorenjivanja u sezoni.

Manje je poznato da listom ambrozije americki Indijanci trljaju kožu posle ujeda insekata kao i kod pojave kožnih oboljenja. Uobicajeno spravljen caj od lista i korena pomaže kod menstrualnih bolova i oboljenja alimentarnog trakta.

Pretraga
Starci vole da daju dobre savete, jer se tako teše što nisu u mogućnosti da budu loš primer.
Evropska unija
119.23
SAD
101.29
Švajcarska
104.19
Velika Britanija
134.34
Hrvatska
15.9
Bosna i Hercegovina
60.96
Anketa
Koliko često posećujete naš sajt?







Rezultati | Sve ankete
Linkovi