Osobe koje pate od vrlo bolnog oblika artritisa - gihta trebale bi da paze koje povrce konzumiraju, jer neke vrste, poput na primer spanaca i prokelja sadrže aminokiselinu purin, koja šteti takvom organizmu, izvestili su predstavnici jednog nemackog medicinskog osiguravajuceg društva. Produkt purina je mokracna kiselina. Ona u telu stvara kristale urata cije nakupljanje u zglobovima prouzrokuje napade, koji su ponekad vrlo bolni. Konzumiranje vecih kolicina mesa, morskih plodova, piva i drugih alkoholnih pica, zatim graška, pasulja, sociva, spanaca i prokelja može pogoršati stanje kod osoba koje pate od gihta. Da bi osigurali dovoljnu kolicinu belancevina, osobe koje pate od gihta mogu konzumirati mleko, sir i jaja, u kojima ima malo purina. Giht je poznat još od 5 veka. pr. Krista kada je Hipokrat, medu ostalim, savetovao nekonzu... Procitaj sve >>
Obrok ribe jednom nedeljno ima veliko zdravstveno dejstvo. Americki naucnici dokazali su da riba, odnosno omega3 masne kiseline iz ribe, usporavaju starenje mozga. Gojaznost u srednjem dobu udvostrucuje oštecenje moždanih funkcija, no kod osoba koje konzumiraju ribu oštecenje je bilo znantno manje. Stopa mentalne degradacije smanjena je za 10-13 posto kod osoba koje su najmanje jednom nedeljno imale obrok ribe, u poredjenju s kontrolnom grupom kod koje je ucestalost konzumacije ribe bila manja - izjavila je Martha Clare Morris sa medicinskog sveucilišnog centra u Chicagu. Ustanovljeno je da je mozak kod onih koji su redovno konzumirali ribu bio 2-3 godine mladi. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 1.500 osoba koje su prvi put pregledane još 1972. godine. ... Procitaj sve >>
Sok od šipka (mogranja,sipurika) može da uspori razvoj raka prostate, pokazali su ogledi vodeni na americkom sveucilištu Wisconsin. Doktor Hasan Muhtar i njegovi kolege tvrde da sok od šipka ima visok nivo polifenola, te je zbog toga jaci antioksidans od crnog vina ili zelenog caja – objavile su svetske agencije. Kada su naucnici u celije raka prostate uneli nisku koncentraciju ekstrakta šipka primetili su usporavanje rasta istih celija. Kada su celije raka prostate iz ljudi uštrcane u miševe hranjenje tih životinja šipkom odgodilo je pojavu tumora. Rast tumora je bio znacajno usporen, a preživljavanje životinja produzeno. Na pitanje treba li sok od šipka preporuciti obolelima od raka prostate, Muhtar je kazao: "Na temelju naših podataka vrlo je moguce da ce proizvesti pozitivno dejstvo". Takode, zajedno sa saradnicima je ... Procitaj sve >>
U šumama na severu Evrope pronadene su male crne gljive (Pseudoplectania nigrella) ciji bi sastojak mogao biti kljucan za razvoj sasvim nove, snažne vrste antibiotika i antivirusnih lekova. Istraživaci danske biotehnološke firme prvi su izolovali lekoviti sastojak gljive, tzv. plektazin, a prva testiranja na životinjama sprovedena su na Sveucilištu u Georgetownu. Plektazin je vrsta molekula, tzv. defenzina pronadenih kod životinja i biljaka, a prvi je put izolovan iz gljive. Plektazin se pokazao delotvornim cak i kod bakterija imunih na druge antibiotike. Do sada je uspešno bio testiran protiv stafilokoka, streptokoka i drugih vrsta bakterija. ... Procitaj sve >>
Homeopatija je alternativna medicinska metoda lecenja, koja svakom pacijentu pristupa indvidualno te mu na osnovi toga pripisuje homeopatski lek. Razboli li se netko od kijavice, peludne groznice ili prehlade koja stvara slicne simptome, dace mu se lek od crvenog luka. Tako ce se nesanica leciti preparatom od crne kafe koja inace izaziva budno stanje. Homeopatija deluje po principu “slicno se leci slicnim” ili prema onoj narodnoj "klin se klinom izbija". Korijeni homeopatije dosežu u staru Grcku, u doba Hipokrata (470.- 400. p.n.e) najveceg grckog i antickog lekara. Prozvan “ocem medicine”, Hipokrat je smatrao da je u izlecenju coveka potrebno ojacati prirodne snage organizma. Bio je tvorac ideja o izlecenju putem slicnosti - “similia similibus curentur”. Hahnemann je uveo osnovni zakon lecenja homeopatijom: svaka se bol... Procitaj sve >>
Sezona šljiva, slatkog voca okruglog ili ovalnog ploda te plave, crvene ili žute boje, zavisno od sorte. Šljive su poreklom iz azije, a u anticko doba u njima su vec naveliko uživali Grci i Rimljani koji su ih sušili i tako cuvali. Domacim Džemom nacinjenim od tih plodova slade se mali i veliki, kao sveži osvajaju slašcu, a suvi su zbog blagotvornog dejstva, na visokoj ceni. Vrednost šljive leži u njenom sastavu: na 100 g cak je 87 g vode i 11 g ugljeni hidrata, a ostalo su vlakna i belancevine. Od vitamina ima najviše betakarotena, vitamina C i E, folne kiseline itd. a, od minerala najviše je kalijuma, fosfora, magnezijuma, natrijuma…. Dijetetska vlakna pomažu pri snižavanju holesterola u krvi i kod zatvora. Šljive, kao i jabuke, višnje, kruške i marelice sadrže sorbitol- šecerni alkohol koji se koristi kao zamena z... Procitaj sve >>
Sa skoro 100 % -tnom sigurnošcu možemo reci da su najraniji ljudi koji su uživali u groždu bili vec lovci-sakupljaci, ljudi predcivilizacijske ere. Pretpostavlja se da je prvo grožde raslo oko obala Crnog Mora od kuda se širilo prema jugu. Prvi kultivari datiraju se pre oko 8000 godina, a pre 4000 godina Egipcani i Fenicani razneli su ga narodima uzduž svojih trgovackih ruta. Iako je suvo grožde nadjeno u egipatskim i drugim predbiblijskim grobnicama sirom srednje Azije i istocne Evrope, na uzgoju groždja i vinu mora se zahvaliti starim Grcima. Neskromnog panteona, i groždju te soku groždja nadenuli su zaštitnika - Dioniza, da bi kasnije ne toliko cedan bio uveden i bog vina - Bahus. Veruje se da su prva vina nastajala u najmanju ruku nekontrolisano, pošto na visokim temperaturama sok groždja vrlo brzo fermentira. Takva vin... Procitaj sve >>
Kukuruz možemo jesti cele godine, ali baš je onaj koji na naše stolove dolazi u kasno leto najukusniji i najzdraviji. Kad sa ulicnih uglova u drugom delu ljeta zamiriše kuvani ili peceni kukuruz, malo ko može da odoli tom ukusnom zalogaju s nogu. Popularni "kuruz", naravno, jedemo i kao kukuruzno brašno, u obliku palente koji su do mnogih kontinentalnih i mediteranskih jela, ili kao izdašan kukuruzni hleb, grickamo "zarazne" kokice, ili, pak, zdravo doruckujemo kukuruzne pahuljice (cornflakes) pomešane s mlekom ili jogurtom i obogacene razlicitim dodacima, kao što su cokolada, voce itd., a tu su i kukuruzno ulje, po prehrambenim svojstvima vrlo slicno sojinom pa se cesto koristi za salate, i konzervirana zrna kukuruza. Kukuruz je zitarica koja nam je dostupna cele godine, ali upravo je onaj kasnoljetni najukusniji i najhranjivij... Procitaj sve >>
Ishrana bogata kalcijumom i vitaminom D smanjuje izglede za pojavu predmenstrualnog sindroma, veruju americki naucnici. Istraživaci s Massachusetts University su uporedili ishranu 1000 žena koje su patile od PMS-a sa ishranom 2000 žena koje nisu imale PMS. Pokazalo se da žene koje ne pate od PMS-a unose više vitamina D i konzumiraju više namirnica bogatih kalcijumom, poput mleka i sira. Ranija istraživanja su pokazala da unos dodatnog kalcijuma olakšava simptome PMS-a, no ovo je prvo u kom je utvrdjeno da kalcijum i vitamin D mogu spreciti PMS. Naucnici dobijene rezultate objašnjavaju uticajem kalcijuma i vitamina D na nivo ženskog hormona estrogena. Jedna od teorija o uzrocima pojave PMS-a se odnosi na fluktuacije nivoa ženskih hormona za vreme menstrualnog ciklusa. Strucnjaci preporucuju dnevni unos 800 miligrama kalcijuma i... Procitaj sve >>
Luk, odnosno crveni luk, svima nam je itekako dobro poznata namirnica. Skoro da i nema jela, pirjanog, kuvanog ili pecenog, u koje ne ide i luk, a tek kad se setimo socnih pecenki i mladog luka uz njih... Luk su uzgajali još Egipcani pre 4000 godina, a kod njih je bio posebno cenjen. Stari zapisi o luku mogu se naci i na glinenim plocicama s podrucja Mesopotamije, što dokazuje njegovo azijsko poreklo. Od pocetaka uzgajanja luk nikad nije gubio na popularnosti. Po legendi, u srednjem su ga veku vitezovi nosili ispod oklopa, kao zaštitu od zle srece. Kad kupujete luk, pripazite; glavice trebaju biti ciste, dobro oblikovane, bez oštecenja i plesni, a vanjska luska mora biti suva. Luk se cuva na sobnoj temperaturi, na prozracnom i tamnom mestu. Rezanje luka vecini nas tera suze na oci. No, iritiranje možete izbeci. Sat vremena pre rezan... Procitaj sve >>
Articoke se smatraju pravim delikatesom, a dijetne su i bogate vitaminima i mineralima. Njen se cvet vec duze od 2000 godina poslužuje na stolovima kao pravi delikates, stoga s pravom nosi titulu najplemenitijeg povrca. Articoka potice sa obala Sredozemlja, prvi su je uzgajali još stari Egipcani, potom Grci i Rimljani. Od svog antickog originala ni današnje se nisu mnogo udaljile, jedino što su uzgojene i vrste bez karakteristicnih bodlji. Cvet se nalazi na vrhu zelene stabljike s lišcem, no listovi i koren nikad se nisu koristili za jelo. Articoka ima malu energetski vrednost (od 39 do 51 kalorije) i skoro zanemarljive kolicine masnoce i belancevina, no zato je izrazito bogata mineralima (mangan, kalijum, fosfor, kalcijum, natrijum, sumpor i magnezijum), i vitaminima (provitamin A, vitamini grupe B i C), a za njen pomalo gorak i tr... Procitaj sve >>
Nema tog naroda, otkad je sveta i veka, koji, pored opštepoznatih nije imao i svoje posebne seksualne stimulanse. Tako su, na primer pinjole - semenke borovih šišarki, bile afrodzijak omiljen kod naših predaka. Jedna vrsta šišarki sa Himalaja veoma je cenjena kod stanovnika regije Kunavar koji veruju da one utiču na plodnost. Poznat kao izvor "ljubavne energije" je i orah . Njega su još u starom Rimu koristili za svadbene ceremonije tako što bi mladoženja, prilikom prenošenja mlade preko praga, bacao orahe. Ovaj običaj nije baš bez osnove: orasi utiču na poboljšanje plodnosti jer su bogati proteinima, vitaminom A i nezasićenim mastima. To, svakako, ne znači da svakog dana treba da pojedete pola kilograma oraha, dovoljno je I nekoliko ovih plodova. Stari Grci, koji su, pak obožavali Dionizija, boga vina, plodnosti i stv... Procitaj sve >>
Niko ne može da odoli mirisu pečenog kestena koji se širi ulicama još od 16. veka. Reč je o dragocenom voću kojeg dvostruki omotač štiti od propadanja. Jedina mu je mana visoka energetska vrednost, ali je zato odličan za decu, sportiste, starije i sve izložene većem fizičkom naporu. Od ostalih orašastih plodova razlikuje se nižim nivoom masti, i jedini sadrži vitamin C. Za razliku od plodova oraha, leske i bukve, kojima je glavni sastojak masno ulje, glavni sastavni deo kestena je skrob, kog u sirovom semenu ima oko 44 posto. Zbog visokog sadržaja skroba, od kestena se može dobiti brašno koje se, samo ili pomešano sa brašnom žitarica, koristi za pravljenje hleba i peciva. Brašno od kestena, zbog svoje lake varljivosti, pogodno je u ishrani starijih i dece. Kesten takođe sadrži minerale, vitamine B grupe, vitamin ... Procitaj sve >>
Dunja je po mnogo čemu jedinstveni plod prirode, zbog čega očekuje da se budućnosti prehrambena industrija okrene proizvodnji i ponudi novih delikatnih proizvoda Dunja je bliski srodnik biljaka Rosaceae čiji su najpoznatiji predstavnici jabuka i kruška pa se retko uspešno uzgaja van klime slične mediteranskoj, a na čijem se čelu s 25 % svetske proizvodnje nalazi Turska. Domovina ove voćke leži između Kaspijskog i Crnog mora, tzv. kavkaske regije koja obuhvata severni dio Turske, Gruziju i Armeniju gde se još uvek može naići na divlja i samonikla stabla s tvrdim i nepravilnim plodovima. Pismeno se dunja prvi puta javlja u spisima o grčkim svadbenim običajima iz 6 veka. pre Hrista gde je bila deo rituala u kojem je označavala plodnost i bila posvećena boginji ljubavi. Navodno su je trudnice trebale konzumirati u pozama... Procitaj sve >>
Prema nekim nalazima, ječam i proso koristili su se već u kamenom dobu, a pšenicu su obrađivali Egipćani još pre 7000 godina. Proso je jednogodišnja biljka izgledom vrlo slična kukuruzu, raste vrlo visoko i rađa malim uljušturenim semenkama. Iako ima podosta vrsta, uzgajaju se 4 glavne od kojih 40 % svetskog uzgoja za ljudsku ishranu čini sorta "pearl". Proso se pre konzumacije mora oljuštiti od vrlo tvrde i nevarljive ljuske i tada ono dobiva svoj prepoznatljivi izgled žutih kuglica s crnom tačkicom kojom je bilo povezano za stabljiku. Proso je jedinstveno po svojoj vrlo kratkoj sezoni rasta. U idealnim uslovima, od sejanja pa do žetve zrele biljke proći će svega 65 dana, što je vrlo važna karakteristika za zemlje kojima treba puno hrane. Još jedna povoljna karakteristika u tom smislu je što proso vrlo lako uspeva ... Procitaj sve >>
Brokula sigurno nije omiljeno dečje jelo, a i kod mnogih odraslih na prilično je lošem glasu, čak toliko da ju je svojevremeno američki predsednik Džordž Buš stariji izbacio iz Bele kuće. No, ako se pravilno skuva, brokula ima izvrstan ukus. U novije vreme naučnici su otkrili da je i vrlo zdrava. Navodno, 100 grama brokule dnevno čak smanjuje rizik obolevanja od raka. No, još mnogo toga treba znati o ovom neverovatnom povrću. Budući da sadrži velike količine antioksidantnih vitamina A, C i E, brokula možda može usporiti oštećenje ćelija izazvano slobodnim radikalima, koje dovodi do starenja i pojave različitih bolesti. Ovo povrće sadrži i gotovo dvostruko više vitamina C nego narandža, pa jača odbrambenu sposobnost organizma. Osobito je dobro uključiti brokulu u prehranu tokom trudnoće, jer sadrži dosta fol... Procitaj sve >>
Biljka sutherlandia odavno se koristi u africkoj tradicionalnoj medicini kao lek za mnoge bolesti. Na brdima zapadnog Capea i Zululanda raste prelep cvet cije je puno latinsko ime Sutherlandia Frutescens Microphylla. Ta biljka odavno se koristi u tradicionalnoj medicini. Narod Sun je zove Insisa ("ona koja odagnava tamu") i koristi je za podsticanje energije i kao jak antidepresiv. Sangome, vracevi naroda Zulu, zovu je Unwele ("veliki lek") i njome su uspesno ublazavali posledice pandemije spanske gripe 1918. Narod Tswana zove je Mukakana i njome leci gonoreju i sifilis, dok Afrikaneri, potomci holandskih doseljenika, sutherlandiju zovu Kankerbossie ("grm za kancerozne bolesti") zbog blagotvornog delovanja kod onih koji su oboleli od tumora unutrasnjih organa. U materijama koje biljka sadrzi otkrivena je snazna kombinacija molekula koje s... Procitaj sve >>
Dva sata je ujutru i u kuci vlada mukla tišina. Otišli ste u krevet u jedanaest i vrlo brzo ste zaspali. Ali, probudili ste se i neki unutrašnjih glas vam nareduje da ustanete, odete u kuhinju i nešto prezalogajite. Otvarate frižider... Komadic sira, malo salame, može i malo cokolade... A onda i caša toplog mleka, kažu da to pomaže da se zaspi. Koliko ste kalorija ubacili u sebe za samo desetak minuta? Ne želite ni da mislite o tome. Najvažnije je da sada mirno možete da se vratite u krevet. Ovako nešto se skoro svima nama dogodilo, barem jednom životu“, kaže italijanski psihoterapeut Silvana Dalera. „Ako primetite da takvi napadi postaju sve cešci, morate da se zapitate šta se to dešava s vama, šta to nije u redu.“ Izmedu ostalog i zato što te nocne „užine“ vrlo brzo mogu da se pretvore u višak kilograma.... Procitaj sve >>
Ukoliko imate problema sa visokim ili niskim krvnim pritiskom, osim medikametozne terapije, koja mora da bude pod nadzorom lekara, pojedinac bi trebalo da sprovodi i higijensko-dijetetski režim života i ishrane. Visok krvni pritisak: ograniciti upotrebu soli na jedan do dva grama dnevno. Izbaciti iz ishrane preradevine od suvog mesa, kao što su suhomesnati proizvodi, šunka i ostale preradevine konzervirane solju. Smanjiti zacine i pod obavezno ograniciti ili izbaciti upotrebu alkohola, konzumirati niskokaloricnu hranu sa što manje masti i šecera, a obroci neka budu manji i cešci, što bogatiji povrcem i vocem. Trudite se da sprovodite umerenu fizicku aktivnost u vidu šetnje ili laganih vežbi (vožnja bicikle, plivanje). Nizak krvni pritisak: U slucaju pada ili vec niskog krvnog pritiska u svakodnevnom životu se koristi upotreb... Procitaj sve >>
Prakticno svaki stanovnik planete oseca izvesne tegobe u radu digestivnog trakta. Veoma znacajnu ulogu u nastanku bolesti sistema za varenje igra tecnost koju svakodnevno unosimo u organizam. Pridržavajte se pravila da pijete samo 15-20 minuta pre jela. Ni u kom slucaju se ne preporucuje da pijete za vreme ili odmah posle obroka, varenje ce biti mnogo lakše. U normalnim uslovima, uz prosecan gubitak vode (od približno 12 caša, to jest od dva i po do tri litra) potrebno je uneti u organizam istu kolicinu tecnosti. To, medutim, ne znaci da dnevno treba popiti tri litra vode. Vecina namirnica sadrži vodu. Zajedno s hranom u organizam unesemo prosecno još cetiri caše vode. Pre svega obicnu vodu. Medutim, naša voda ima nekoliko nedostataka. Kao prvo, hlorisana je, a da bi se hlor odstranio, potrebno je držati vodu dva-tri sata u posu... Procitaj sve >>
Pretraga
Glavni meni
Najbolji savetodavci, pomagači i prijatelji nisu oni koji nam kažu šta da radimo u određenim prilikama, već oni koji nam pruže strastan duh i želju da se ponašamo na pravi način i puste nas, i pored svih grešaka koje napravimo, da sami otkrijemo najbolji mogući put.
Evropska unija
119.23
SAD
101.29
Švajcarska
104.19
Velika Britanija
134.34
Hrvatska
15.9
Bosna i Hercegovina
60.96
Anketa
Linkovi