Ekstrakt lišca ginko bilobe može spreciti oštecenja celija mozga koja se mogu javiti posle moždanog udara. Miševi koji su svakog dana dobijali doze ekstrakta ginko bilobe pre moždanog udara indukovanog u laboratorijskim uslovima, imali su gotovo duplo manje oštecenja na mozgu u poredenju sa životinjama koje nisu dobijale ekstrakt, tvrde istraživaci Univerziteta Džons Hopkins. Kod miševa koji nisu dobijali ginko pre, a dat im je pet minuta nakon moždanog udara, zabeleženo je oko 60 odsto manje oštecenja nego kod jedinki koje uopšte nisu dobijale ekstrakt. Takodje, miševi kojima je ginko dat oko 4 i po sata nakon udara bili su na trecem mestu po stepenu moždanih oštecenja. Istraživaci su naveli da bi slicne efekte ekstrakt ginko bilobe mogao da ima i na ljudski organizam, što bi bilo izuzetno znacajna preventivna mera ... Procitaj sve >>
Ako ne razmišljate o prestanku pušenja, bar razmislite o onome što jedete. Redovno konzumiranje zelenog caja, mahunarki i luka štiti pušace od karcinoma pluca, stoji u izveštaju sa UCLA. Smatra se da antioksidansi iz nabrojanih namirnica smanjuju oksidacijski stres, upalu i oštecenje DNK, što su posledice pušenja povezane s obolevanjem od karcinoma. ... Procitaj sve >>
Retko je koja namirnica bogata vrednim materijama toliko zanemarena u našoj ishrani poput semenki. Energetska vrednost semenki ne zaostaje za onom orašastih plodova, a znatan broj kalorija duguju visokom procentu masnoca. Naime, više od polovine sadržaja cine masnoce, ali rec je o visokovrednim uljima, koja tek u malom delu cine zasicene, a vecinom je ipak rec o nezasicenim masnim kiselinama. Semenke se isticu visokim sadržajem esencijalnih masnih kiselina, neophodnih za pravilno funkcionisanje brojnih važnih funkcija u organizmu. Ljudsko telo nije sposobno da ih sintetiše, zbog cega je neophodan njihov unos kroz ishranu. Znacajan procenat cine proteini, zauzimajuci 20 -25 posto sadržaja. Vitamina nema u izobilju (osim vitamina E u semenkama suncokreta), ali zato ima svega pomalo, pocevši od vitamina A, preko vitamina E, do svih... Procitaj sve >>
Polovinu sadržaja semenki susama cine ulja koja sadrže visok procenat oleinske i linolne masne kiseline, dok oko petinu sadržaja cine proteini visoke biološke vrednosti. Susamove semenke su vrlo dobar izvor bakra i mangana, a isticu se i sadržajem magnezijuma, kalcijuma, gvožda, vitamina B1, cinka i prehrambenih vlakana. Semenke susama sadrže i dva jedinstvena spoja iz grupe lignana: sezamin i sezamolin. Lignani su fitohemikalije koje se odlikuju brojnim pozitivnim svojstvima, medu ostalim imaju svojstvo snižavanja holesterola i krvnog pritiska. Osim toga, svrstavaju se i u grupu fitoestrogena, koji se pod uticajem enzimskog sistema u našim crevima pretvaraju u materije slicne hormonima i na taj nacin pružaju zaštitu od tumora osetljivih na hormone, na primer karcinoma dojke. Dodatno, pokazalo se da susam štiti jetru od oksi... Procitaj sve >>
Suncokretove semenke imaju visok procenat ulja od cak 50 posto, a prevladavaju višestruko nezasicene masne kiseline, posebno linolna. Nije zanemarljiv ni sadržaj proteina. Semenke suncokreta su odlican izvor vitamina E i B1 i dobar izvor mangana, magnezijuma, bakra, selena, vitamina B5, folne kiseline i prehrambenih vlakana. Šaka suncokretovih semenki odlicno utažuje glad, ali i nudi pregršt korisnih sastojaka. U prilog tome ide cinjenica da je „World Cancer Research Fund” izdvojio 20 namirnica koje zbog svog povoljnog sastava pružaju zaštitu od karcinoma i koje zbog toga treba konzumirati što cešce. Na popisu supernamirnica, našle su se i semenke suncokreta. Semenke suncokreta sadrže snažne antioksidanse - vitamin E i selen. Antioksidansi imaju sposobnost neutralizacije štetnih slobodnih radikala i na taj nacin štite o... Procitaj sve >>
Ovaj aromaticni zacin ne služi samo za posipanje po kapucinu ili kao dodatak kolacima. Ispostavlja se da cimet sadrži jedan molekul koji ima sve osobine insulina i stoga bi mogao da pomogne osobama s dijabetesom tipa 2. Studija u Pakistanu je pokazala da je 30 pacijenata s dijabetesom imalo znatno manje glukoze, triglicerida i holesterola u krvi nakon što su tokom 40 dana konzumirali cimet. Drugo jedno istraživanje, koje su sproveli naucnici sa Univerziteta Kalifornije u Santa Barbari, otkrilo je da nije svaki cimet isti. Dok neke vrste nemaju nikakvog uticaja na zdravlje, dotle druge snižavaju glukozu u krvi gojaznih laboratorijskih miševa.(Blic) ... Procitaj sve >>
Kesten je voce sa velikom kaloricnom vrednošcu, veoma slican žitu, posebno suvi kesten. Sadrži dosta vitamina A, B i C, kalijuma, bakra, mangana, fosfora, sumpora, natrijuma i kalijuma. „Kesten treba koristiti kod anemije, fizicke i intelektualne iscrpljenosti, kao energetsku podršku kod rasta, a posebno je preporucljiv kod rekovalescenata i osoba koje imaju proširene vene ili hemoroide”, objašnjava Branka Mirkovic, nutricionista. „Kesten ima antisepticna i antianemicna svojstva, i spada u energetski visokovredno voce, regenerator minerala, a deluje i osvežavajuce na organizam”, dodaje ona. Može da se jede svež, pecen, kuvan, prženi, kuvan kao pire, a može i da se koristi kao brašno za slatkiše. Treba ga koristiti samo kad je sasvim zreo, dobro kuvan ili pecen. Ako ga jedete, onda kesten treba da bude jedino jelo i ... Procitaj sve >>
U jezgrima kostice kajsije, sljive i drugih nalazi se vitamin B17. Odnosno, najveca koncentracija B17 vitamina je u gorkim bademima, u jezgrima kostica jabuke, kajsije, nektarine, kruske, sljive, tresnje, limuna, kupina, malina, jagoda itd. Nalazi se, takodje u braon pirincu, prosu, lanu i mnogim tropskim biljkama,posebno tropskoj kasavi. U molekulu vitamina B17 nalaze se dve jedinice secera, jedna cijanida i jedna benzadelhida, koji se u ljudskom organizmu oslobadja samo na mestu gde se nalazi maligna celija. Malignoj celiji je secer neophodan za rast i odrzavanje. Maligna celija je bogata enzimom betaglikozidazom u spoju sa cijanidom i benzadelhidom iz jezgra stvara vrlo otrovno jedinjenje hidrocijanid (HCN). Tako se celija raka truje i unistava. Enzim betaglikozidazon se u ostalim, zdravim, celijama tela nalazi u izuzetno malim kolici... Procitaj sve >>
Redovni obroci, više voca, povrca, integralnih žitarica, vode, kao i manji unos alkohola I prestanak pušenja smanjuju rizik od bolesti srca Bolesti srca i krvnih sudova su medu vodecim uzrocima smrtnosti, a gojaznost, povišeni holesterol, pušenje, nedostatak telesne aktivnosti, povišeni krvnih pritisak i stres najcešci su rizicni faktori za ove bolesti. Na njih možemo da uticemo i sami, ali, nažalost, vecina ljudi ili ne preduzima ništa ili menja navike tek kad ih bolest upozori. - Pušenje znacajno povecava rizik nastanka i progresije kardiovaskularnih bolesti. Samo prestankom pušenja rizik od obolevanja od kardiovaskularnih bolesti povezanih s pušenjem smanjuje se za 50 odsto Za pocetak promenite prehrambene navike. Za zdravo srce važno je da jedete redovno i pri tom rasporedite dnevnu kolicinu hrane na najmanje pet manjih... Procitaj sve >>
Pretraga
Oduvek sam smatrala da su žene teške. Pođimo samo od toga da vrlo mali broj žena govori istinu...
Evropska unija
119.23
SAD
101.29
Švajcarska
104.19
Velika Britanija
134.34
Hrvatska
15.9
Bosna i Hercegovina
60.96
Anketa
Koliko često posećujete naš sajt?







Rezultati | Sve ankete
Linkovi