Ekstrakt lišca ginko bilobe može spreciti oštecenja celija mozga koja se mogu javiti posle moždanog udara. Miševi koji su svakog dana dobijali doze ekstrakta ginko bilobe pre moždanog udara indukovanog u laboratorijskim uslovima, imali su gotovo duplo manje oštecenja na mozgu u poredenju sa životinjama koje nisu dobijale ekstrakt, tvrde istraživaci Univerziteta Džons Hopkins. Kod miševa koji nisu dobijali ginko pre, a dat im je pet minuta nakon moždanog udara, zabeleženo je oko 60 odsto manje oštecenja nego kod jedinki koje uopšte nisu dobijale ekstrakt. Takodje, miševi kojima je ginko dat oko 4 i po sata nakon udara bili su na trecem mestu po stepenu moždanih oštecenja. Istraživaci su naveli da bi slicne efekte ekstrakt ginko bilobe mogao da ima i na ljudski organizam, što bi bilo izuzetno znacajna preventivna mera ... Procitaj sve >>

Ako ne razmišljate o prestanku pušenja, bar razmislite o onome što jedete. Redovno konzumiranje zelenog caja, mahunarki i luka štiti pušace od karcinoma pluca, stoji u izveštaju sa UCLA. Smatra se da antioksidansi iz nabrojanih namirnica smanjuju oksidacijski stres, upalu i oštecenje DNK, što su posledice pušenja povezane s obolevanjem od karcinoma. ... Procitaj sve >>

Retko je koja namirnica bogata vrednim materijama toliko zanemarena u našoj ishrani poput semenki. Energetska vrednost semenki ne zaostaje za onom orašastih plodova, a znatan broj kalorija duguju visokom procentu masnoca. Naime, više od polovine sadržaja cine masnoce, ali rec je o visokovrednim uljima, koja tek u malom delu cine zasicene, a vecinom je ipak rec o nezasicenim masnim kiselinama. Semenke se isticu visokim sadržajem esencijalnih masnih kiselina, neophodnih za pravilno funkcionisanje brojnih važnih funkcija u organizmu. Ljudsko telo nije sposobno da ih sintetiše, zbog cega je neophodan njihov unos kroz ishranu. Znacajan procenat cine proteini, zauzimajuci 20 -25 posto sadržaja. Vitamina nema u izobilju (osim vitamina E u semenkama suncokreta), ali zato ima svega pomalo, pocevši od vitamina A, preko vitamina E, do svih... Procitaj sve >>

Polovinu sadržaja semenki susama cine ulja koja sadrže visok procenat oleinske i linolne masne kiseline, dok oko petinu sadržaja cine proteini visoke biološke vrednosti. Susamove semenke su vrlo dobar izvor bakra i mangana, a isticu se i sadržajem magnezijuma, kalcijuma, gvožda, vitamina B1, cinka i prehrambenih vlakana. Semenke susama sadrže i dva jedinstvena spoja iz grupe lignana: sezamin i sezamolin. Lignani su fitohemikalije koje se odlikuju brojnim pozitivnim svojstvima, medu ostalim imaju svojstvo snižavanja holesterola i krvnog pritiska. Osim toga, svrstavaju se i u grupu fitoestrogena, koji se pod uticajem enzimskog sistema u našim crevima pretvaraju u materije slicne hormonima i na taj nacin pružaju zaštitu od tumora osetljivih na hormone, na primer karcinoma dojke. Dodatno, pokazalo se da susam štiti jetru od oksi... Procitaj sve >>

Suncokretove semenke imaju visok procenat ulja od cak 50 posto, a prevladavaju višestruko nezasicene masne kiseline, posebno linolna. Nije zanemarljiv ni sadržaj proteina. Semenke suncokreta su odlican izvor vitamina E i B1 i dobar izvor mangana, magnezijuma, bakra, selena, vitamina B5, folne kiseline i prehrambenih vlakana. Šaka suncokretovih semenki odlicno utažuje glad, ali i nudi pregršt korisnih sastojaka. U prilog tome ide cinjenica da je „World Cancer Research Fund” izdvojio 20 namirnica koje zbog svog povoljnog sastava pružaju zaštitu od karcinoma i koje zbog toga treba konzumirati što cešce. Na popisu supernamirnica, našle su se i semenke suncokreta. Semenke suncokreta sadrže snažne antioksidanse - vitamin E i selen. Antioksidansi imaju sposobnost neutralizacije štetnih slobodnih radikala i na taj nacin štite o... Procitaj sve >>

Ovaj aromaticni zacin ne služi samo za posipanje po kapucinu ili kao dodatak kolacima. Ispostavlja se da cimet sadrži jedan molekul koji ima sve osobine insulina i stoga bi mogao da pomogne osobama s dijabetesom tipa 2. Studija u Pakistanu je pokazala da je 30 pacijenata s dijabetesom imalo znatno manje glukoze, triglicerida i holesterola u krvi nakon što su tokom 40 dana konzumirali cimet. Drugo jedno istraživanje, koje su sproveli naucnici sa Univerziteta Kalifornije u Santa Barbari, otkrilo je da nije svaki cimet isti. Dok neke vrste nemaju nikakvog uticaja na zdravlje, dotle druge snižavaju glukozu u krvi gojaznih laboratorijskih miševa.(Blic) ... Procitaj sve >>

Kesten je voce sa velikom kaloricnom vrednošcu, veoma slican žitu, posebno suvi kesten. Sadrži dosta vitamina A, B i C, kalijuma, bakra, mangana, fosfora, sumpora, natrijuma i kalijuma. „Kesten treba koristiti kod anemije, fizicke i intelektualne iscrpljenosti, kao energetsku podršku kod rasta, a posebno je preporucljiv kod rekovalescenata i osoba koje imaju proširene vene ili hemoroide”, objašnjava Branka Mirkovic, nutricionista. „Kesten ima antisepticna i antianemicna svojstva, i spada u energetski visokovredno voce, regenerator minerala, a deluje i osvežavajuce na organizam”, dodaje ona. Može da se jede svež, pecen, kuvan, prženi, kuvan kao pire, a može i da se koristi kao brašno za slatkiše. Treba ga koristiti samo kad je sasvim zreo, dobro kuvan ili pecen. Ako ga jedete, onda kesten treba da bude jedino jelo i ... Procitaj sve >>

U jezgrima kostice kajsije, sljive i drugih nalazi se vitamin B17. Odnosno, najveca koncentracija B17 vitamina je u gorkim bademima, u jezgrima kostica jabuke, kajsije, nektarine, kruske, sljive, tresnje, limuna, kupina, malina, jagoda itd. Nalazi se, takodje u braon pirincu, prosu, lanu i mnogim tropskim biljkama,posebno tropskoj kasavi. U molekulu vitamina B17 nalaze se dve jedinice secera, jedna cijanida i jedna benzadelhida, koji se u ljudskom organizmu oslobadja samo na mestu gde se nalazi maligna celija. Malignoj celiji je secer neophodan za rast i odrzavanje. Maligna celija je bogata enzimom betaglikozidazom u spoju sa cijanidom i benzadelhidom iz jezgra stvara vrlo otrovno jedinjenje hidrocijanid (HCN). Tako se celija raka truje i unistava. Enzim betaglikozidazon se u ostalim, zdravim, celijama tela nalazi u izuzetno malim kolici... Procitaj sve >>

Redovni obroci, više voca, povrca, integralnih žitarica, vode, kao i manji unos alkohola I prestanak pušenja smanjuju rizik od bolesti srca Bolesti srca i krvnih sudova su medu vodecim uzrocima smrtnosti, a gojaznost, povišeni holesterol, pušenje, nedostatak telesne aktivnosti, povišeni krvnih pritisak i stres najcešci su rizicni faktori za ove bolesti. Na njih možemo da uticemo i sami, ali, nažalost, vecina ljudi ili ne preduzima ništa ili menja navike tek kad ih bolest upozori. - Pušenje znacajno povecava rizik nastanka i progresije kardiovaskularnih bolesti. Samo prestankom pušenja rizik od obolevanja od kardiovaskularnih bolesti povezanih s pušenjem smanjuje se za 50 odsto Za pocetak promenite prehrambene navike. Za zdravo srce važno je da jedete redovno i pri tom rasporedite dnevnu kolicinu hrane na najmanje pet manjih... Procitaj sve >>