Da l' se bar ponekad seti
plasim se da ne
prosto k'o u opereti
sklopilo se sve
violinist, tuzni pajac
lepa zena i tokajac
a kulise zavejani grad

Vodila me kud je htela
dobar sam ja gost
Veresmarti, Citadela
i Lancani Most
zavejani Trg Heroja
gde pozeleh da je moja
i da uvek bude kao tad

Zvonio je cimbal
neku tuznu, staru stvar
molila me da joj pisem
jednom bar
zateklo je jutro snezno
same zvezde dve
ljubila me nezno k'o nijedna pre

Pogledom sam posle dugo
pratio njen trag
zavejanom ulicom
Sent Haromsag
plasila me slutnja neka
znao sam od pre
sve izgleda iz daleka drukcije

Srce malo jace bije
kad se setim nje
a Listove rapsodije
bude stare sne
eh, da mi je znati gde je
da l' se seti kada veje
il' u inat drugog ljubi tad