Dogodilo se na današnji dan - 2. Decembar
1254. - | Kralj Sicilije Mafred pobedio je u bici kod Fođe papsku vojsku i zadrao svoje kraljevstvo. |
1547. - | Umro je panski osvajač Ernan Kortes (Hernan Cortez), koji je zahvaljujući vatrenom oruju, nepoznatom domorocima, između 1519. i 1521. sa samo 700 vojnika osvojio Meksiko. Guverner "Nove panije" je postao 1522. |
1804. - | Papa Pije VII krunisao je u Parizu Napoleona Bonapartu (Bonaparte) za cara Francuske. |
1805. - | U pomorskoj bici kod Trafalgara, teko je ranjen britanski admiral Lord Nelson. Ubrzo je podlegao ranama. Ostala je zapamćena njegova poslednja izjava: Učinio sam sto mi je bila dunost... (I have done my duty). |
1805. - | Napoleon je u bici kod Austerlica, poznatoj kao "bitka triju careva", sa 75.000 vojnika pobedio rusku i austrijsku vojsku, koje su izgubile 70.000 od 95.000 ljudi. |
1823. - | Predsednik SAD Dejms Monro (James Monroe) objavio je u američkom kongresu dokument (Monroova doktrina), kojim je proklamovana američka izolacionistička politika. U tom trenutku usmerena protiv intervencionističkih namera Svete Alijanse evropskih sila prema bivim panskim i portugalskim kolonijama u Junoj Americi, ta politika je kasnije pod geslom "Amerika Amerikancima", dobila jako nacionalno obeleje. |
1848. - | Austrijski car Ferdinand I je abdicirao u korist Franca Jozefa I (Franz Josef). |
1852. - | U Francuskoj je proglaeno Drugo carstvo s carem arlom Lujem Napoleonom III Bonapartom (Ćarles Louis, Bonaparte). |
1859. - | Rođen je francuski slikar or Sera , osnivač kole neoimpresionista i novog slikarskog metoda poentilizma. |
1859. - | Rođen je francuski slikar or Sera (Georges Seurat), osnivač kole neoimpresionista i novg slikarskog metoda poentilizma. |
1859. - | Izvrena je smrtna kazna veanjem nad američkim borcem za ukidanje crnačkog ropstva Donom Braunom (John Brown), to je dovelo do zaotravanja borbe između abolicionista i robovlasnika uoči Američkog građanskog rata (1861-65). |
1901. - | Američki pronalazač King Kemp Dilet (Camp Gillette) patentirao je prvi noić za brijanje s dvostrukom otricom. |
1942. - | Na univerzitetu u Čikagu, gde su nuklearni fizičari predvođeni Enrikom Fermijem (Enrico) i Arturom Kromptonom (Arthur Crompton) radili na tajnom projektu izrade atomske bombe, prvi put je demonstrirana nuklearna lančana fisija. To je bila prethodnica atomske bombe. |
1950. - | Odlukom UN biva italijanska kolonija Eritreja ula je u sastav Etiopije kao autonomna oblast. |
1954. - | Američki Senat izrekao je javni prekor senatoru Dozefu Makartiju (Joseph McCarthy) zbog njegovog svirepog ponaanja tokom istrnog postupka protiv hiljada ljudi koji su bili osumnjičeni da su komunisti. |
1971. - | Sovjetski vasionski brod bez ljudske posade Mars 3 spustio se na Mars. |
1971. - | Osnovana je federacija Ujedinjenih Arapskih Emirata od est emirata u Persijskom zalivu: Abu Dabi, Dubai, arda, Adman, Um al Kajvajn i Fudajra. U februaru 1972. federaciji se pridruio i Ras al Kajma. |
1972. - | U poaru koji je izbio tokom muzičkog pop festivala u junokorejskom glavnom gradu Seulu, poginulo je najmanje 50 ljudi. |
1982. - | Umro je u Meksiko Sitiju, u 49. godini ivota, britanski filmski glumac, komičar Marti Feldman (Marty Feldman). |
1982. - | Hirurg Vilijam de Vris (William, Vries) implementirao je na klinici Univerziteta Juta u američkom gradu Solt Lejk Siti prvo vetačko srce od poliuretana. Pacijent, penzionisani zubar Barni Klark (Barney Clark), iveo je s tim srcem 112 dana. |
1990. - | Posle ujedinjenja Nemačke, koalicija desnog centra kancelara Helmuta Kola (Kohl) odnela je ubedljivu pobedu na prvim svenemačkima izborima od 1932. |
1993. - | U pucnjavi prilikom pokuaja hapenja, kolumbijska policija je ubila efa medeljinskog kartela kokaina Pabla Eskobara (Escobar). |
1994. - | Filipinski feribot sa vie od 600 putnika potonuo je u Manilskom zalivu posle sudara s teretnim brodom. ivot je izgubilo oko 140 ljudi. |
1998. - | Pripadnici međunarodnih snaga u Bosni (Sfor) uhapsili su u Bijeljini Radoslava Krstića, aktivnog generala Vojske Republike Srpske i predali ga Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu. Haki sud optuio je Krstića za genocid nad bosanskim Muslimanima u Srebrenici 1995. i osudio ga 2. avgusta 2001. na 46 godina zatvora. albeno veće Hakog tribunala ukinulo je 19. aprila 2004. godine prvostepenu presudu i pravosnano osudilo Krstića za pomaganje i podravanje genocida, umanjivi mu kaznu sa 46 na 35 godina zatvora. |
2000. - | U Beogradu je umro istaknuti srpski i jugoslovenski slikar i grafičar Milan Mića Popović. |
2001. - | Najveća energetska kompanija u SAD, korporacija Enron podnela je molbu njujorkom sudu za zatitu od bankrota. To je bio najveći bankrot u istoriji SAD, a izazvao je veliki udar na finansijskim tritima irom sveta. |
2003. - | Tribunal u Hagu izrekao je kaznu od 27 godina zatvora Momiru Nikoliću, prvom oficiru Vojske Republike Srpske koji je priznao krivicu za učeće u ubistvu preko 7.000 Muslimana u Srebrenici u leto 1995. godine. |
2004. - | U vojnoj bazi u Butmiru kod Sarajeva, snage Evropske unije (EUFOR) preuzele su mandat od Snaga za stabilizaciju mira (SFOR) u Bosni i Hercegovini, čime je zvanično zavrena misija NATO u BiH. Za komandanta Eufora, u čijem sastavu je sedam hiljada vojnika iz 33 drave, imenovan je britanski general-major Dejvid Liki (David Leakey). |
2005. - | Umrla je Dejm Alija Markova (94), jedna od najslavnijih balerina dvadesetog veka, koja je osnovala i vodila Engleski nacionalni balet. |
Pretraga
Glavni meni
Dve su nesreće u životu: jedna je kad ne ostvariš želju svoga srca, a druga kad je ostvariš.
Evropska unija
119.23
SAD
101.29
Švajcarska
104.19
Velika Britanija
134.34
Hrvatska
15.9
Bosna i Hercegovina
60.96
Anketa
Linkovi