Ne volim januar
ni bele zimske vragove

U svakom snegu
vidim iste tragove
tragove malih stopa
broj trideset i ko zna
kako polako odlaze

Vise ne prolazim
ulicom Dositejevom
i nemam pojma
kad neko pita gde je to

Tih dvesta sest koraka
duzinom tog sokaka
nikad ja nisam brojao

Nisam te nikad cuvao
nisam te nikada mazio, pazio
tvoju sam ljubav gazio
svemu smisljao broj

Nisam te nikad stedeo
i nisam umeo stati i ostati
sta ce od mene postati
mali andjele moj

Ne gledam filmove
iz ranih sedamdesetih
dosta je suza
i rastanaka nesretnih

Ko takve stvari snima
bas cudnog sveta ima
tako se lako rasplacu