Pocinjem za sudbu svoju
da pomalo ja se se bojim
cigani me na put zovu
nazvali me bratom svojim

U grudima srce bije
vece je od sar planine
ne ostavlja svoga druga
hej zivote, gospodine

U zivotu sve mi znaci
njeno lepo plavo oko
ranjen sam ko lastavica
s njom cu opet biti sokol

U grudima srce bije
vece je od sar planine
ne ostavlja svoga druga
hej zivote, gospodine

Vrele usne bih da ljube
a ruke bih da maze
hocu sa njom da podelim
sve pobede i poraze