Alkohol kao loš drug

Popijeni alkohol putem krvi dospeva bukvalno do svakog dela našeg tela. Dok se konzumira umereno i povremeno, jetra ga brzo preradi i tako prerađen lako se izluči iz organizma. Kod alkoholičara je drugačije. Usled velike učestalosti i velikih količina alkohola, njihova jetra nije u stanju da ga preradi u celini, te se zaostali alkohol i njegovi produkti u organizmu ponašaju kao otrov. Posledice njihovog dejstva su oštećenja gotovo svih organa u telu.
Među prvima strada jetra. Oštećenje jetre može biti od blagog, preko uvećane i masne jetre, pa sve do ciroze, neizlečive i smrtonosne bolesti. Usled stalnog iritirajućeg dejstva alkohola na sluzokožu želuca i dvanaestopalačnog creva može nastati čir, koji, ako se ne prekine dalja konzumacija može probiti zid želuca«, ili da se na telu čira može razviti tumor. Veoma česta posledica je i zapaljenje gušterače (pankreatitis), koje prate neizdrživi bolovi i visoka smrtnost, a kao posledice može da se razvije šećerna bolest, koja sama po sebi stvara nove tegobe. Alkohol deluje i na kardiovaskularni sistem, te većina alkoholičara boluje i od povišenog krvnog pritiska, dok se kod pojedinih javlja i popuštanje i slabljenje srčanog mišića. Najosetljiviji na dejstvo alkohola su nervi. Usled alkoholnog oštećenja nerava mogu nastati slepilo, impotencija, bolovi i trnjenje u nogama, koje se može produbiti sve do nemogućnosti hoda. Spisak oboljenja se, nažalost, ne zaustavlja na ovome. Jednostavno, gotovo da ne postoji organ u telu na koji alkohol nema dejstva.