Poremecaji u ishrani opasni za mentalno zdravlje

Duševni poremecaj koji najcešce vodi u smrt nije depresija niti šizofrenija. To je poremecaj u ishrani. Naime, utvrdeno je da 20 odsto ljudi sa ovakvim zdravstvenim problemom podlegne svojoj bolesti. Kada se zna da više od 90 odsto žrtava bulimije (neodoljiva, „životinjska” glad), anoreksije (nemanje apetita ), kao i kombinacije ovih poremecaja cine tinejdžerke i žene u 20-im godinama, jasno je da bi mogucost da se njihova pojava predvidi bila od neprocenjivog znacaja. A upravo na takvu mogucnost ukazuju istraživaci s Univerziteta u Pitsburgu (SAD ). Oni kažu da su otkrili da je dve trecine osoba koje pate od poremecaja u ishrani iskusilo u odredenom životnom periodu neku vrstu klinicke anksioznosti (strah; zabrinutost; opsednutost nekom idejom, osobom ili radnjom... ). Veliki broj tih ljudi, tacnije 42 odsto, imalo je takve teškoce u detinjstvu. Dakle, lekari bi ipak mogli da znaju ko je izložen velikom riziku da jednog dana potpuno izgubi želju za hranom, ili pocne da jede sve na šta naide.

Psihijatar Volter Kej, koji je predvodio istraživace, istice da njihovo otkrice pokazuje da bi pri lecenju poremecaja u ishrani morala da se leci i anksioznost skrivena u pozadini, kao i da bi blagovremeno lecenje anksioznosti moglo da spreci kasnije nevolje vezane za ishranu.

Inace, Kej i njegove kolege su ustanovili da su žene koje su ucestvovale u njihovom istraživanju ostale preterano anksiozne i onda kada su se oporavile od poremecaja u ishrani. Simptomi straha od povreda, opšte anksioznosti i perfekcionizma bili su vidljivi cak i kod onih ispitanica ciju anksioznost pre toga nije registrovao nijedan lekar.

Istraživaci iz Pitsburga napominju da je 20 odsto žena i muškaraca koji imaju poremecaj u ishrani nekada patilo od socijalne fobije, a 41 odsto od opsesivno-kompulzivnog poremecaja. Imajuci u vidu ovu drugu cinjenicu, kao i to da opsesivno-kompulzivni poremecaj pogada samo dva do tri odsto dece, ovi strucnjaci veruju da bi njegovo javljanje u detinjstvu moglo da bude prilicno pouzdan znak da ce kasnije doci i do problema sa ishranom. Decju anksioznost svakako ne treba ignorisati ni iz jednog drugog razloga. Nju su eksperti nedavno oznacili kao faktor rizika kada je u pitanju depresija u nekim kasnijim godinama.

Pretraga
Misli kao čovek od akcije, a radi kao čovek koji razmišlja.
Evropska unija
119.23
SAD
101.29
Švajcarska
104.19
Velika Britanija
134.34
Hrvatska
15.9
Bosna i Hercegovina
60.96
Anketa
Koliko često posećujete naš sajt?







Rezultati | Sve ankete
Linkovi