Kakao snižava krvni pritisak

Istraživanje koje je sprovedeno na starijim osobama u Holandiji pokazalo je da svakodnevno konzumiranje raznih proizvoda od kakaa pozitivno utice na zdravlje, a posebno na niži nivo krvnog pritiska. Ispitanici su svakodnevno konzumirali cokoladu, cokoladne pudinge, kakao napitke ili slicne proizvode od kakaa. Tako su na dan redovno unosili kolicinu kakaa kao onoj u 10 grama cokolade. Ova je studija do sada najjaci dokaz o pozitivnim zdravstvenom dejstvu kakaa. On je bogat izvor flavanola za koji se smatra da utice na elasticnost krvnih sudova i vena. Zaboravite na utrljavanje kakaova maslaca u kožu, jer bi je šoljica vruceg kakaa mogla vise pomladiti, porucuju naucnici. Oni su ustanovili da je nakon 3 meseca koža žena koje su dnevno ispijale šoljicu antioksidansima bogatog vruceg kakaa postala nežnija, dobila je više vlage i postala je manje osjetljiva na opekline od sunca.
Naucnici smatraju da flavonoli mogu poboljšati cirkulaciju, što je i bio slucaj kod žena koje su sudelovale u istraživanju konzumirajuci kakao bogat flavonolima.
Rezultat je bila zategnuta, vlažna i nježnija koža.
Naucna istraživanja potvrdila su ono što je bilo poznato još u vreme Asteka – kakao podstice mozak na stvaranje enorfina (moždanih sedativa i anestetika) što dovodi do opuštanja, otklanjanja stresa i bola. Kakao stimuliše i lucenje dopamina i serotonina (prenose informacije u mozgu) koji podižu nivo raspoloženja – ovaj efekat je razlog što depresivni ljudi ,,tamane,, ogromne kolicine cokolade. Kakao je izvor mentalnog zdravlja i dobrog raspoloženja, a za razliku od sintetickih lekova nema neželjenih dejstava.

Kakaovac - Theobroma cacao, je zimzeleno drvo, s crvenkastim i žutim cvetovima, a plod mu se formira nakon tri godine. Beru se mahune, koje se otvaraju uz pomocu drvenih cekica a potom im se vade plodovi. Oni se slažu na listove banane, i fermentuju 5-6 dana. Boja im se menja od purpurnocrvene do tamnosmede. Nakon fermentacije, plodovi se suše i kuvaju. a potom, usitnjavaju i melju i tako nastaje gusta tecnost. Kada se ohladi, stvrdnjava se i to predstavlja bazu svih cokoladnih i kakao proizvoda.
Theobroma cacao ili kakaovac je zimzeleno drvo koje raste najbolje na Jamajci i u podrucju Granade. Lisce mu je kožasto, jajastog oblika, a cvetovi crvenkasti ili žuti. U trecoj godini pocinje da donosi plodove. Potrebno je biti strucnjak, pa znati samo kuckajuci po plodu kad je zreo za branje. Vade se zrna zajedno sa pulpom koja ih okružuje i uvije u lišce banane. Ostavi se da fermentira do šest dana. Boja se menja od purpurne do cokoladno braon i oslobada se karakteristican miris. Zatim se suši. Postoje dve osnovne vrste kakaoa: "criollo" i "forastero". "Criollo" je kvalitetniji i manje od 15% svetske proizvodnje cokolade koristi tu vrstu. "Forastero" je kakao nešto nižeg kvaliteta i predstavlja osnovu za najveci deo svetske proizvodnje cokolade. Danas se cokolada smatra luksuznom namirnicom koja ne bi smela da se jede u neogranicenim kolicinama, jer za posledicu ima ojaznost, akne i migrenu.

Kakao je kroz istoriju opisivan kao lek za mnoge bolesti, a novo istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji pokazalo je da kakao štiti i od srcanih bolesti i moždanog udara.
Šolja kakaoa dnevno sprecava nastanak krvnih ugrušaka koji, ukoliko stignu do srca ili mozga izazivaju infarkt.

Kakao sadrži stimulans teobromin, alkaloid koji pripada porodici kofeina. Zrna sadrže i masnoce, ugljene hidrate i proteine. Dokazano je da se svakodnevnim konzumiranjem 22 grama kakao praha znacajno smanjuje taloženje lošeg holesterola na zidovima krvnih sudova. Zato ga treba konzumirati bez griže savesti!
Kakao sadrži i bakar koji podstice razvoj vezivnog tkiva i koji je veoma bitan za nervni sistem.

Kakao sadrži supstance koje su antioksidanasi, što znaci da štite telo od slobodnih radikala i tako usporavaju proces starenja. Istraživanja sprovedena na univerzitetu Harvard pokazala su da su ljudi koji su konzumirali cokoladu u proseku živeli godinu dana duže od onih koji je nisu jeli.