Napadi gušenja

Bronhijalna astma je hronična bolest malih donjih respiratornih puteva, bronhiola. Može da se javi bilo kad, ali u 80 odsto slučajeva počinje pre 16. godine. Dugo traje, često decenijama i ima dobru prognozu, opet u 80 odsto slučajeva. Bolest se ispoljava u napadima gušenja sa sviranjem u grudima uz kašalj i iskašljavanje oskudnog žilavog ispljuvka. Napadi gušenja idu od blagih do najtežih (stalno gušenje s retkim kratkim prekidima). Napadi se mogu javiti bilo kada, ali najčešći su noću i pred zoru. Traju od minut-dva do više sati ili dana. Mogu da prestanu spontano ili od lekova. Kad nema ni napada ni komplikacija, bolesnik se oseća kao zdrava osoba.

Kod astmatičara uvek postoji povećana nadražljivost disajnih puteva, latentni spazam bronhiola, koji se pod uticajem različitih stimulansa povećava i dovodi do napada. Izazivači su najčešće udahnuti antigeni (polen, duvan, prašina itd). Takav oblik zove se alergijska bronhijalna astma (ima je 78 odsto obolelih). Postoje i bronhijalna astma (BA) izazvana naporom, stresom, infektivnim činiocima, lekovima (aspirin i sl); autoimuna BA i BA u trudnoći.

Pretraga
Najbolji savetodavci, pomagači i prijatelji nisu oni koji nam kažu šta da radimo u određenim prilikama, već oni koji nam pruže strastan duh i želju da se ponašamo na pravi način i puste nas, i pored svih grešaka koje napravimo, da sami otkrijemo najbolji mogući put.
Evropska unija
119.23
SAD
101.29
Švajcarska
104.19
Velika Britanija
134.34
Hrvatska
15.9
Bosna i Hercegovina
60.96
Anketa
Koliko često posećujete naš sajt?







Rezultati | Sve ankete
Linkovi