Zute dunje

Dunja je veoma stara vocka, poreklom iz Persije, Anadolije, a možda i Grcke i s Krima. Stablo naraste do sedam metara i lici na jabukovo, a i list podseca na nju, samo što je ceo na ivicama. Cvet je takode slican jabukinom, ali i kruškinom, svetloružicast je ili beo, a raste pojedinacno. Plod je nepravilnog oblika, ponekad slicniji jabuci, a ponekad kruški, zlatnožut, prekriven dlacicama, izuzetno ugodnog mirisa, zbog cega su ga naše bake cuvale na ormarima da im namiriši spavacu sobu. Smatra se da su one slicnije jabuci socnije i slade.
Kora dunje je dosta debela, a “meso” oporo i gorkasto, sa skupljajucim kiselkastim ukusom. Zbog toga mnogi ne vole da je jedu sirove, nego samo skuvane.
Plinije je kao o njenim “medicinskim vrlinama” govorio da štiti od urokljivog pogleda, a kod Grka i Rimljana bila je posvecena Veneri, i možda je ona od Parisa, zapravo, dobila dunju, a ne zlatnu jabuku, kako peva Vergilije, pošto su u to vreme jedine “zlatne jabuke” poznate u Italiji bile – dunje. Kao voce posveceno Veneri, dunja je smatrana simbolom ljubavi i srece, a Plutarh je pomenuo obicaj da mladenci podele dunju, kako bi im buduci zajednicki dani bili slatki i puni oduševljenja.
Sirup od dunja može da se koristi kao dodatak drugim napicima koji se koriste kod proliva, pošto ova vocka steže, ali i za lecenje sluzokože grla, krajnika i drugih disajnih puteva. Odlicna je i za lecenje anemije, a sluz pripremljena od dunjinog semena potopljenog desetak minuta koristi se za lecenje dekubitusa (rana koje nastaju od dugotrajnog ležanja), kao i dizenterije, proliva i gonoreje (u zvanicnoj engleskoj farmakopeji) i ocnih bolesti, ali ima i svojstva slicna lanenom semenu. Inace imaju ukus kao gorki badem.
Plod dunje sadrži takode sluz, koja se, kako smatraju neki prirodnjaci, sastoji od smole i celuloze.
Inace, 100 grama dunja “nosi” 40 kcal, odnosno 165 kJ, pošto se sastoje od 83,1 odsto vode i 8,3 odsto ugljenih hidrata. Sadrže i 33 mikrograma provitamina A (beta-karotina), vitamina B1 i B2 i 13 miligrama vitamina C. Veoma su bogate kalijumom (201 miligram), a siromašne natrijumom (2 mg%), sadrže i 10 mg% kalcijuma, 21,4 mg% fosfora, 8,2 mg% magnezijuma, i 0,6 mg% gvožda. Od mikroelemenata, tu su fluor (6 mikrograma) i bakar (0,13 miligrama u 100 grama). U dunjama ima i 155 miligrama zasicenih masnih kiselina, ali i 175 mg% mononezasicenih i 180 mg% polinezasicenih, što znaci da treba da ih jedu oni koji imaju problema s povišenim holesterolom.