Badem

Volimo ga u kolačima i tortama, volimo ga čokoladiranog, čak i kao grickalicu, ušećerenu, presnu ili proprženu. I u pravu smo, jer je vrlo koristan i potreban našem organizmu. Raste i u našim krajevima, a ume da cveta ranije nego što treba, kada se smrzne pa ne rodi. Naravno, u pitanju je badem. Stablo mu je bujno, visoko osam do 12 metara, s karakterističnim trnovitim granama. Grančice su gole, glatke, crvenkaste boje. Lišće je prosto, jajasto sa šiljatim vrhom, lica glatkog i sjajnog, tamnozeleno, a s naličja maljavo. Cvetovi su pojedinačni, dvopolni, srednje krupni do krupni, ružičaste ili bele boje. Plod je koštunica eliptično pljosnatog do okruglog oblika s jednom “semenkom”. Kod zrelih plodova srednja ljuska se odvaja od hrapave, odrvenele unutrašnje, u kojoj se nalazi seme. Seme je bogato uljima (40-70 odsto, u čijem sastavu dominiraju aminokiseline: oleinska, linolenska, palmitinska i stearinska), belančevinama (10-17 odsto), šećerima (dva do šest procenata), celulozom (oko 1,3 odsto), mineralnim materijama (oko tri procenta), vitaminima (najviše iz B kompleksa, kao i P, PP, E, A i C), kao i drugim korisnim materijama.
U sto grama badema ima 578 kcal, odnosno 2.418 kj. Od minerala najviše je kalijuma, 728 miligrama, fosfora ima 474 miligrama, magnezijuma 275 i kalcijuma 248 miligrama. Među ostalim elementima najzastupljenije je gvožđe, kojeg ima 4,3 miligrama, cink (3,36), mangan (2,535), bakar (1,11) i natrijum (miligram). Selena ima 4,4 mikrograma. Vitamina B3, neophodnog za pretvaranje hrane u energiju, koji pomaže i nervni sistem, ima 3,925 miligrama, a vitamina E, čuvenog antioksidansa, 26,179 miligrama.