Na istoku se leci drugacije

Istocnjacke civilizacije imaju svakako najdužu tradiciju u upotrebi pa i u lecenju gljivama. Prvi japanski zapis o tome datira još iz 199 godine pre nove ere i govori o japanskom caru Chuai-u i shiitake gljivama koje je dobio od jednog domorodackog plemena. Godine 1936. u Tokiju je osnovan institut za istraživanje gljiva. Japan je , oslanjajuci se sa jedne strane na viševekovnu tradiciju, a uz pomoc modernih medicinskih tehnika istraživanja, doprineo mnogobrojnim korisnim otkricima u ovoj oblasti. Poznata je i misao osnivaca ovog instituta lekara Kisaku Morija da zapadna civilizacija nema lekova koji su bili primenjivani u praksi dve i više hiljada godina kao što su to radili dalekoistocni narodi i da ni jedan zapadni lek nije bio primenjivan i ispitivan na tolikom broju ljudi kao što su bili preparati istocnjacke narodne medicine. I pored svega toga mikoterapija jako sporo krci put u savremenoj medicini.
Dosadašnji princip lecenja modernog coveka je bio "lecenje nakon oboljenja". Od terapije se ocekuje radikalno i brzo poboljšanje zdravstvenog stanja pre svega antibioticima i hirurškim zahvatima u najtežim slucajevima. Da li je posle toga jedinka izlecena ili samo zalecena zamenjujuci jedan poremecaj drugim i prinudena da nakon toga prede sa jednog uobicajenog na sasvim drugaciji nacin života?

Istocnjacke civilizacije imaju svakako najdužu tradiciju u upotrebi pa i lecenju gljivama. Prvi japanski zapis o tome datira još iz 199. godine pre nove ere i govori o japanskom caru Chuai-u i shiitake gljivama koje je dobio od jednog domorodackog plemena.

Godine 1936. u Tokiju je osnovan institut za istraživanje gljiva. Japan je, oslanjajuci se sa jedne strane na viševekovnu tradiciju a uz pomoc modernih medicinskih tehnika istraživanja, doprineo mnogobrojnim korisnim otkricima u ovoj oblasti. Poznata je i misao osnivaca ovog instituta lekara Kisaku Morija da zapadna civilizacija nema lekova koji su bili primenjivani u praksi dve i više hiljada godina kao što su to radili dalekoistocni narodi i da ni jedan zapadni lek nije bio primenjivan i ispitivan na tolikom broju ljudi kao što su bili preparati istocnjacke narodne medicine. I pored svega toga mikoterapija jako sporo krci put u savremenoj medicini.

Dosadašnji princip lecenja modernog coveka bilo je "lecenje nakon oboljenja". Od terapije se ocekuje radikalno i brzo poboljšanje zdravstvenog stanja, pre svega antibioticima i hirurškim zahvatima u najtežim slucajevima. Da li je posle toga jedinka izlecena ili samo zalecena zamenom jednog poremecaja drugim i prinudena da, nakon toga, prede sa uobicajenog na sasvim drugaciji nacin života?

Medutim u poslednje vreme raste svest o preventivnom delovanju na sopstveno zdravlje. Upravo na tom polju je dejstvo lekovitih gljiva i najuocljivije. Ali na žalost ovakvi metodi su kod nas i dalje obavijeni nevericom, anonimnošcu i elementarnim nepoznavanjem.

Veliki je broj eksperimenata vršen u zadnjih 50 godina, posebno u Japanu, Koreji, Kini, Rusiji i Americi, kako bi se verifikovalo iskustvo tradicionalne istocnjacke medicine. Rezultati istraživanja ukazuju na potvrdu svega navedenog i "još ponecega više" a ilustracija za to može da bude i mnoštvo patenata koji su proizišli iz ovih istraživanja. Iako postoje primeri da se lekovitim gljivama dolazilo do izlecenja i najtežih i najkomplikovanijih oblika bolesti treba ipak reci da je njihova prevashodna prednost u njihovom preventivnom delovanju, efikasnom delovanju pri blažim oblicima ispoljavanja bolesti, olakšavanju tegoba hronicnim bolesnicima kao i ubrzavanju oporavka nakon medicinski saniranih urgentnih stanja.
Po svojoj prirodi, kao bica razlicita i od biljaka i od životinja, gljive treba da zauzmu osobeno mesto u strukturi ishrane, negde izmedu mesa i povrca.