Ruzmarin

Kao začin služe za vreme ili nakon cvetanja ubrani i sušeni listići zimzelenog polugrma ruzmarina, poreklom iz Sredozemlja. Kožni, na krajevima uvijeni listići sadrže 1 do 2,5 odsto eteričnog ulja s velikim udelom terpena i tanina, gorkih materija i smole. Listići mirišu prodorno, slično kamforu, što mnogima ne odgovara, pa ruzmarin treba koristiti štedljivo. Najbolje je u jelo staviti stručak koji se izvadi kada ono dobije odgovarajući ukus.Za potrebe domaćinstva može se uzgajati u saksiji. Pre no što prolećne sadnice iznesemo na otvoreno, treba ih pustiti da se zakorene ispod prevrnute čaše ili flaše, a da ne bi izgubio aromu, treba ga zaštititi od hladnoće. U srednjem veku se ruzmarinu pripisivala moć da rasteruje sve zle duhove koji čoveka ugrožavaju u presudnim časovima njegovog života kao što su rođenje, venčanje i smrt. Zbog toga je mlada nosila venac od ruzmarina, a običaj kićenja svatova ruzmarinom zadržao se do danas.
Ruzmarin je omiljeni začin uz ovčetinu i svinjetinu te meso divljači, za razne supe i umake. Francuka i italijanska kuhinja ne mogu se ni zamisliti bez ruzmarina. Začin se upotrebljava i u proizvodnji kobasica. U Engleskoj i SAD ruzmarin se dodaje i kuvanom krompiru. Američki kuvari preporučuju da se govedina pre pečenja natrlja ruzmarinom. Začin se prodaje u listićima ili prahu.
U medicini se ruzmarinov čaj preporučuje protiv hroničnih želudačnih katara, za poboljšanje krvotoka i varenja, kao sredstvo za smirivanje živaca te protiv reumatičnih i oboljenja disajnih puteva. Ruzmarin deluje i antioksidativno, a podstiče i funkciju jetre i žuči. Mogao bi se nazvati i travom za razbuđivanje, a pripisuje mu se i da jača potenciju. Leči i oduzetost i obamrlost mišića i opštu slabost i iznurenost, uključujući psihičku. Za jačanje je dobar i med od ruzmarina.