Sljive neodoljive i sveže i suve

Sezona šljiva, slatkog voca okruglog ili ovalnog ploda te plave, crvene ili žute boje, zavisno od sorte. Šljive su poreklom iz azije, a u anticko doba u njima su vec naveliko uživali Grci i Rimljani koji su ih sušili i tako cuvali. Domacim Džemom nacinjenim od tih plodova slade se mali i veliki, kao sveži osvajaju slašcu, a suvi su zbog blagotvornog dejstva, na visokoj ceni. Vrednost šljive leži u njenom sastavu: na 100 g cak je 87 g vode i 11 g ugljeni hidrata, a ostalo su vlakna i belancevine. Od vitamina ima najviše betakarotena, vitamina C i E, folne kiseline itd.
a, od minerala najviše je kalijuma, fosfora, magnezijuma, natrijuma….

Dijetetska vlakna pomažu pri snižavanju holesterola u krvi i kod zatvora.
Šljive, kao i jabuke, višnje, kruške i marelice sadrže sorbitol- šecerni alkohol koji se koristi kao zamena za šecer u proizvodnji slatkih dijetetskih proizvoda za dijabeticare i ostale osobe koje paze na unos šecera.
Kada ih kupujete, svakako pripazite na to da su plodovi cvrsti i neošteceni i da imaju peteljke.
Površina treba biti malo zamagljena što je znak da se sa šljivama dobro postupalo.
Buduci da brzo dozrevaju, šljive u hladnjaku možete cuvati najviše tri dana. Držite ih odvojeno od ostalog voca i povrca, u papirnatoj vrecici, jer dozrevajuci oslobadjaju plin etilen što ubrzava zrenje ostalog voca i povrca.

Zamrznute šljive možete cuvati do tri meseca, pre ih prepolovite i izvadite im koštice. Stavite polovine kožom prema dole na tanjir i tako ih zamrznite. Zatim ih spremite u plasticne vrecice i vratite u zamrzivac.