Pobedite nervozu

Prema psihijatrijskim definicijama anksioznost predstavlja difuznu, unutrašnju, slobodno lebdecu napetost koja nema relanu opasnost. Frojd smatra da nju izaziva neki potisnuti sadržaj iz psihe coveka a koji nije u direktnom odnosu sa postojanjem spoljašnjih draži ili neke opasne situacije. Prosto receno, nervoza je stanje napetosti u kojem ne postoji realni i svesni razlog za takvo raspoloženje. Osim razdražljivosti, sklonosti konfliktima, nesanice, nju mogu da prate i neki telesni simptomi kao što su premor, pojacano znojenje, poremecaji varenja, preskakanje srca ili ubrzano disanje. Anksioznost treba razlikovati od straha u kojem postoji uzrocnik koji potice iz spoljašnje sredine, recimo strah od zmija, zatvorenog prostora, saobracaja Itd. Nervoza predstavlja blag mentalni poremecaj i veoma ga je lako sanirati uz malo volje i samokontrole, cak i bez strucne pomoci. Evo šta savetuju sa Mayo klinike: Potrudite se da odredite neku aktivnost koja vam prija i cini vam zadovoljstvo dok se njom bavite. Preuzmite inicijativu. Ako su vam finasije brige, potrudite se da razumno i smireno napravite plan kako da trošite svoj budžet.
Pustite stvari da idu svojim tokom, ne zadržavajte se i ne obracajte pažnju na brige koje su prošle. Dajte sve od sebe da promenite ono što se da promeniti, a ono što ne zavisi od vas, mimo vas ce se i odvijati.

Razbijte zacarani krug nervoze i umesto da se fokusirate na nju, prošetajte brzim hodom i po najgorem vremenu ili se posvetite hobiju koji ce vam skrenuti pažnju na nešto drugo.

Brinite se o sebi tako što cete se hraniti pravilno, vežbati i naci vremena za odmor i relaksaciju. Cigarete i kofein mogu da pogoršaju nervozu i nemojte se okrenuti alkoholu i nepropisanim lekovima koji navodno mogu biti od pomoci u anksioznim stanjima.

Podelite svoje probleme s prijateljima ili porazgovarajte sa strucnim licem koje ce vam pomoci da na stanje stvari gledate iz realne prespektive.