Sacuvajte svoje srce

Redovni obroci, više voca, povrca, integralnih žitarica, vode, kao i manji unos alkohola I prestanak pušenja smanjuju rizik od bolesti srca Bolesti srca i krvnih sudova su medu vodecim uzrocima smrtnosti, a gojaznost, povišeni holesterol, pušenje, nedostatak telesne aktivnosti, povišeni krvnih pritisak i stres najcešci su rizicni faktori za ove bolesti. Na njih možemo da uticemo i sami, ali, nažalost, vecina ljudi ili ne preduzima ništa ili menja navike tek kad ih bolest upozori. - Pušenje znacajno povecava rizik nastanka i progresije kardiovaskularnih bolesti. Samo prestankom pušenja rizik od obolevanja od kardiovaskularnih bolesti povezanih s pušenjem smanjuje se za 50 odsto Za pocetak promenite prehrambene navike. Za zdravo srce važno je da jedete redovno i pri tom rasporedite dnevnu kolicinu hrane na najmanje pet manjih obroka. Takode, povecajte unos voca i povrca, ne ogranicavajuci se na nekoliko vrsta na koje ste navikli. Loše masnoce zamenite maslinovim uljem i onim biljnog porekla (orašasti plodovi, semenke).
Jedite što više integralnih žitarica i mahunarki, kao i raznovrsne belancevine. Smanjite svinjetinu i govedinu, a jedite više ribe, morskih plodova i peradi bez kožice. Ne izbacujte mlecne proizvode, nego birajte one s manje masnoca. Povecajte unos vlakana (odlican izvor su zobena kaša, voce i povrce), a što manje koristite so.

Proverite da li pijete dovoljno vode: odraslom coveku pri umerenim aktivnostima potrebno je oko osam caša vode dnevno, a u periodu jaceg znojenja i više. Ne zaboravite da kafa dehidrira. Takode, prestanite da pušite i smanjite unos alkohola.

Zatim, uživajte u životu i što cešce cinite sve što vas uveseljava i ispunjava srecom, zadovoljstvom, ponosom i ostalim tzv. pozitivnim emocijama. Istraživanja su naime pokazala da su najzdraviji ljudi oni koji su zadovoljni svojim životom.

I na kraju, ozbiljno poradite na smanjenju stresa! Stres je zdrava, normalna reakcija na opasnost, pa ga je nemoguce eliminisati. Medutim, mnogo cete postici i promenom stavova i prioriteta, procenom šta je u životu zaista važno, kao i usvajanjem tehnika opuštanja.

- Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, od kardiovaskularnih bolesti u svetu godišnje umre oko 17 miliona ljudi.
- Oko 60 odsto svetskog stanovništva ne poštuje ni minimum preporuka za ocuvanje zdravlja srca, a to su - tridesetominutna svakodnevna umerena telesna aktivnost, a za decu barem 60 minuta vežbe. (press)