Pripadate li grupi ambicioznih muškaraca kojima je laptop osnovno sredstvo rada, nemojte ga držati u krilu jer se time izlažete riziku od neplodnosti. Ako je dugo ukljucen, laptop se prilicno zagreje i time ozbiljno dovodi u pitanje mogucnost za dobijanje potomstva. Povišena temperatura u testisima, pokazalo je istraživanje, pogubno deluje na kvalitet i kolicinu sperme koju oni proizvode. Americka istraživanja sprovedena su na grupi od 29 zdravih dobrovoljaca izmedu 21 i 35 godina kojima se merila temperatura testisa i analizirala kvalitet sperme pre i posle upotrebe laptopa. Naucnici su utvrdili da je kod svih ispitanika došlo do promene parametra sperme zbog povišene temperature u testisima. Ako vaš posao zahteva rad na laptopu, izbegavajte njegovo držanje na osetljivom podrucju i radije ga odložite negde gde vas nece "ug... Procitaj sve >>

Smatra se da je srodan koštunjavom vocu, ali je, zapravo, leguminoza, kao pasulj Kikiriki je pomalo neobicna biljka. Za njegov plod se smatra da je, kao i ostale grickalice, srodan orašastom vocu, ali nije. On je, zapravo, leguminoza, to jest, srodan je pasulju i grašku, na koji i lici u jednom stadijumu razvoja. Plod kikirikija ima tamnosmedu opnu u kojoj je tanka, mrežasta mahuna boje ljudske kože. U njoj ima po nekoliko semenki. Kikiriki zovu i zemaljski orah jer posle cvetanja biljka “pada” na tlo i ukopava mahune u zemlju, gde ostanu dok ne sazru. Kikiriki se prodaje u ljusci, koja mora da bude cela i da se zrna ne cuju kada se “promucka”, ili oljušten, presan ili pecen (soljen ili ne). Ovaj plod bogat je mastima i proteinima: u 100 grama ima 49,24 grama masti, odnosno 25,80 grama belancevina. Sadrži i 6,5 grama vode... Procitaj sve >>

Starije žene koje piju alkoholna pica u preporucenim granicama od jedne do dve caše dnevno, imaju bolje izglede za preživljavanje i starenje u dobrom zdravlju od onih koje uopšte ne piju ili piju samo sporadicno, pokazalo je istraživanje strucnjaka sa australijskog Univerziteta Njukasl. Ovim istraživanjem obuhvacene su 12.432 žene starosti od 70 do 75 godina, koje su pracene od 1996. do 2002, izveštava Rojters. Ispostavilo se da su mnogo vecem riziku od smrti bile izložene one medu ispitanicama koje nisu uopšte ili su retko pile, od onih koje su redovno pile jedno do dva pica tri do šest dana u nedelji. Osim toga, žene koje nisu pile na kraju istraživanja imale su sa stanovišta zdravlja niži kvalitet života, bile su u gorem mentalnom stanju od ljubiteljki dobre kapljice, a i njihovi rezultati na standardnim testovima dr... Procitaj sve >>

Aspirin ima višestruko pozitivno dejstvo u borbi protiv raka - ne samo što blokira enzim ciklooksigenazu, što je od ranije poznato, veci prekida dotok krvi do tumora, utvrdili su naucnici. Viši istraživac Univerziteta u Njukaslu Helen Artur izjavila je da je rad njenog tima „pokazao da bi efekti koje aspirin ima u zaštiti od raka mogli da budu rezultat sposobnosti aspirina da smanji dotok krvi do tumora u razvoju, što ogranicava rast tumora”. Aspirin se ne može koristiti u lecenju raka jer je delotvoran tek u izuzetno visokim dozama, ali može da pruži smernice za izradu novih terapija, prenosi Rojters. Arturova i njene kolege izlagali su celije krvnih sudova aspirinu i lekovima koji blokiraju razlicite oblike ciklooksigenaze, poput celebreksa (celebrex), i utvrdili da je aspirin, u dozama mnogo višim od onih koje se kor... Procitaj sve >>

Biljka sutherlandia odavno se koristi u africkoj tradicionalnoj medicini kao lek za mnoge bolesti. Na brdima zapadnog Capea i Zululanda raste prelep cvet cije je puno latinsko ime Sutherlandia Frutescens Microphylla. Ta biljka odavno se koristi u tradicionalnoj medicini. Narod Sun je zove Insisa ("ona koja odagnava tamu") i koristi je za podsticanje energije i kao jak antidepresiv. Sangome, vracevi naroda Zulu, zovu je Unwele ("veliki lek") i njome su uspesno ublazavali posledice pandemije spanske gripe 1918. Narod Tswana zove je Mukakana i njome leci gonoreju i sifilis, dok Afrikaneri, potomci holandskih doseljenika, sutherlandiju zovu Kankerbossie ("grm za kancerozne bolesti") zbog blagotvornog delovanja kod onih koji su oboleli od tumora unutrasnjih organa. U materijama koje biljka sadrzi otkrivena je snazna kombinacija molekula koj... Procitaj sve >>

Po dejstvu na ljudsko telo slican kefiru, kiselom mleku, kumisu i acidofilnom jogurtu Više od hiljadu godina u Rusiji se proizvodi bezalkoholni napitak kvas. Pravi se od ražanog ili jecmenog slada, kvasca, vode i šecera, ili, još bolje, meda, a podstice i normalizuje procese razmene materija u organizmu. Po dejstvu je slican kefiru, kiselom mleku, kumisu ili acidofilnom jogurtu: kao svaki produkt kiselomlecnog vrenja, i kvas reguliše rad želudacno-crevnog trakta, sprecava razmnožavanje štetnih bakterija, podiže tonus organizma, povoljno utice na kardiovaskularni sistem. Pomenuta lekovita dejstva mogu da se objasne prisustvom mlecne kiseline, vitamina, slobodnih aminokiselina, razlicitih šecera i mikroelemenata. Pored toga, kvas poboljšava apetit i ima veliku energetsku vrednost pa su se i na Zapadu zainteresovali za njega. Vi... Procitaj sve >>

Salata je biljka koja prati naše jelovnike gotovo citave godine. To možemo zahvaliti velikom broju njenih sorti, koje se jednako uspešno uzgajaju u rano prolece, leti, pa cak i preko zime. Njen najveci deo, cak do 95 odsto cini voda. Medutim, iako je salata kao energetski izvor gotovo beznacajna (100 grama salate sadrži 63 kJ ili 15 kcal), to nimalo ne umanjuje njenu hranljivu vrednost. Naprotiv, ona obiluje dragocenim mineralima i vitaminima. Od mineralnih sastojaka najviše ima kalcijuma (24 mg%) i gvožda (0,5 mg%), znatne kolicine magnezijuma, joda, mangana, kobalta, nikla, silicijuma i bakra. Od vitamina najbogatija je vitaminom C (24 mg%), karotinom (0,12 mg%) i gotovo svim vitaminima grupe B, te vitaminom E. Uzgajivaci zelenu salatu razvrstavaju prema cetiri glavne odlike to su: salata glavatica ili puterica, hrustava krista... Procitaj sve >>

Dokazano je da likopen, kojeg najviše ima u paradajzu, ima veliku ulogu u smanjenju rizika nastanka mnogih bolesti, ukljucujuci i rak. Likopen je jedan od najperspektivnijih suplemenata iz kategorije antioksidansa jer štiti od infarkta i smanjuje rizik za 40 posto. Ipak, likopen se najviše procuo zbog zaštite proširene prostate od nastanka raka. Likopen je standardni sastojak prostate pa kad ga nestane, može se smatrati da su nastale ozbiljne promene. Studija koja je trajala pet godina, a sprovedena je na 48.000 muškaraca starijih od 50 godina, pokazala je kako desetak obroka kuvanog paradajza nedeljno spušta rizik na donju granicu, a pretpostavlja se da likopen deluje zaštitno i protiv drugih vrsta raka. Kad se kaže “kuvani” paradajz, misli se toplinski obraden i otopljen u masnoci jer sirov paradajz nema gotovo nikakvo... Procitaj sve >>

Vec vam je prešlo u naviku da preuzimate na sebe sve krivnje ovog sveta, smatrate se nesposobnim ostvariti životne ciljeve, redovito podcenjujete svoj potencijal i mogucnosti. Negativan stav prema sebi nagrizace samopouzdanje. Osobe s niskom razinom samopoštovanja kronicno su nesigurne i stalno sumnjaju u sebe i svoje kvalitete. Usredsredjeni su iskljucivo na svoje neuspehe, pri cemu zaboravljaju sve dobre životne poteze koje su ucinili. Ne veruju komplimentima koje im drugi upucuju, pate od nedostatka energije i cesto padaju u depresivna stanja. Takve osobe ne zrace pozitivnom energijom, pa ih okolina vrlo brzo pocinje izbegavati. Nedostatak samopouzdanja ima i druge negativne posledice - osjecaj manje vrednosti stvorice plodno tlo za razvoj mnoštva destruktivnih emocija, kao što su preterana zabrinutost, bes i ljubomora. Ako i... Procitaj sve >>

Kod žena koje cesto piju koka-kolu postoji povecan rizik od nastanka osteoporoze, smatraju americki naucnici koji su izvršili ispitivanje na 2.500 osoba. Istraživanje u kojem su ucestvovali i muškarci i žene pokazalo je da je konzumiranje koka-kole povezano sa slabijom gustinom koštane mase kod žena bez obzira na njihove godine ili dnevni unos kalcijuma u organizam. Za razliku od žena, kod muškaraca nije zabeležena takva pojava. U Velikoj Britaniji osteoporoza ili tzv. bolest poroznih kostiju evidentirana je kod više od milion žena, a pretpostavlja se da je ralan broj obolelih mnogo viši. Muškarci ukljuceni u istraživanje pili su pet caša koka-kole nedeljno, a žene cetiri caše. Naucnici su utvrdili da je konzumiranje ovog napitka povezano sa manjom mineralnom gustinom kostiju kod žena, a ustanovili su i da smanjena mi... Procitaj sve >>

Malo je poznato koliko dovoljno ili nedovoljno unošenje ciste vode i sa njim povezana dugogodišnja i hronicna dehidracija citavog organizma utice na kardiovaskularni sistem. Potrebe organizma za cistom vodom iznose oko 2 litra dnevno. Pri tome moramo da imamo u vidu da gazirani napici, sokovi, caj, a posebno alkohol i kafa, ni hemijski ni fiziološki nisu isto što i cista voda niti mogu da je zamene. Ukoliko ne unosimo u organizam kolicinu vode koja je njegova minimalna potreba, i ukoliko to traje godinama, kako je u nizu svojih strucnih i prakticnih radova pokazao americki lekar dr Ferejdun Batmanhelid, naš organizam polako ali sigurno dehidrira. To dovodi do fiziološkog odgovora niza mehanizama organizma za zaštitu od dehidracije (koje smo nasledili još od naših predaka vodozemaca) i do odgovarajucih promena u funkcionisanju o... Procitaj sve >>

Poznata muka: višak masti u organizmu. Bilo da su u vidu omraženih masnih naslaga na bokovima, zadnjici, stomaku ili na drugim mestima, bilo da se talože po krvnim sudovima i povecavaju rizik od infarkta. Jasno je: viška masnoca treba se otarasiti - a evo i neke hrane koja vam može pomoci u tome i saveta kako da je upotrebite. Cvekla: pospešuje rad metabolizma i protok žuci, a to je veoma važno za sagorevanje masti. Gvožde i folna kiselina, koji se nalaze u cvekli, snižavaju nivo masti u krvi, tako da se ne taloži na krvnim sudovima. Nije loša ideja da sok od cvekle pomešate sa sokom od pomorandže - vitamin C pospešuje dejstvo gvožda. Surutka: u njoj je jako veliki sadržaj vode, a sadržaj kalorija i masti je vrlo mali. Pored vode, surutka sadrži veliku kolicinu kalijuma, kalcijuma, belancevina i vitamina B2, a sve to ... Procitaj sve >>

Celer ima okruglasto korenje i lišce na dugackim peteljkama, a služi kao zelen. Upotrebljava se za corbe, sosove i jela od sirovog povrca. Sveži ili kuvani koren celera je izvrsna salata, a može i da se pohuje. Celer je aromatican jer je bogat etericnim uljem, a ukus mu je slatkast i lagano ljut. Sadrži mineralne soli: kalijum, natrijum, kalcijum, fosfor, vitamine C, E, K i sve vitamine grupe B i beta-karotin, šecer. Koren ima vecu energetsku vrednost (132 kJ, odnosno 31,6 kcal u 100 grama) od lista (100 kJ, odnosno 24,4 kcal), a lišce više vitamina C. U narodu se celer upotrebljava za cišcenje krvi, kože (presan) i jacanje nerava. Pošto pospešuje izlucivanje mokrace, koristi se kao lek za mokracnu bešiku, kod reume, gihta, artritisa, celulita, a izrendan s medom dobar je za iznuren organizam. Zbog male energetske vrednost... Procitaj sve >>

Čaj nije „ono” toplo piće koje se pije samo kada ste bolesni, već je to izuzetno lekovit napitak koji postoji u tri varijante - crni, koji se dobija fermentacijom, zeleni i beli - koji nastaju sušenjem listova biljaka. Često se piju i mešavine osušenih cvetova raznog voća, pupoljka ruže, nevena i jasmina. Čaj je najbolje čuvati u limenim kutijama, dok se onaj u vrećicama čuva najviše šest meseci. Čaj se „kuva” tako što se u šolju iz koje ćete piti prvo stavi osušeno bilje ili kesica čaja, koje se zatim prelije vrelom vodom. Tu šolju obavezno poklopite da ne bi izvetrila eterična ulja. Med, vitamin C i slične zdrave dodatke u čaj stavite tek kada se malo ohladi - u suprotnom će ih visoka temperatura uništiti i osim kiselog ili slatkog ukusa, ništa više neće ostati. Čaj treba piti polako i ne više ... Procitaj sve >>

Mušmula je još jedna biljka iz porodice ruža (uz jabuku, krušku, dunju, šljivu i oskorušu), koja ima više od 100 rodova i 3.000 biljnih vrsta. Drvo naraste do sedam metara, a daje plodove dok je mlado. Često se kalemi na dunju i krušku, i već iste godine može da rodi. U Evropi se gaji milenijumima, posebno u Francuskoj, a bila je veoma popularna u srednjem veku, a smatra se da je poreklom iz centralne Evrope, ili predela oko Kaspijskog mora. Mušmula cveta kasno, krajem aprila, pa joj mrazevi ne mogu naškoditi, a cvetovi su beloružičasti, slični jabukovim. Listovi su duguljasti, takođe slični jabukovim, mat, tamnozeleni i maljavi. Sazreva posle oko 180»-190 dana. Plod, koji liči na krušku ili jabuku, je zelenkastosmeđ, tamnosmeđ, riđ ili čokoladnosmeđ, s proširenom čašicom, i prečnik mu je oko pet centimet... Procitaj sve >>

Gledajući brojne filmove, mogli ste da čujete i reč “suši”. Videli ste da je u pitanju nešto što se jede, ali ne znate tačno šta. E, pa, u pitanju je japanski specijalitet od pirinča u koji je “upakovana” presovana riba. U početku su puštani da zajedno fermentišu, pa je riba izazivala otpuštanje mlečne kiseline iz pirinča, koji ju je ukiselio u vidu turšije. Ovaj postupak otkriven je još u sedmom veku! Prvih vekova svoje istorije, pravljenje sušija je trajalo između dva meseca i godinu dana, ali su kasnije otkriveni postupci za njegovo ubrzanje. U 17. veku je u ceo proces u te svrhe uvedeno posebno sirće (takođe dobijano od pirinča), koje je ujedno i poboljšalo ukus sušiju. Ipak starinsko dugo kišeljenje zadržano je i u 19. veku. Početkom tog veka uveden je novi postupak – počela se koristiti svež... Procitaj sve >>

Iako je ječam jedna od najstarijih žitarica, u nas ga nepravedno bije glas sirotinjske hrane, pošto je, kao hlebna žitarica, lošijeg kvaliteta od pšenice, te su oni koji su bili prinuđeni da jedu takozvanu ječmenicu smatrani siromašnima. Uzrok tom lošijem kvalitetu leži u činjenici da je ječam zrnasta biljka čije je zrno potpuno sraslo s plevom. Međutim, posebnim postupkom u mlinovima pleva se ljušti, a zrno zaokružuje pa se dobija takozvana geršla, koja se priprema kao pirinač. Savremena nauka te predrasude, međutim, opovrgava. Ječam je jedna od najuniverzalnijih zrnastih kultura, s vrlo širokim mogućnostima upotrebe u prehrani stanovništva, a posebno se odlikuje svojim lekovitim svojstvima. Kao kulturna biljka uzgajan je još u kameno doba, pet do šest hiljada godina pre nove ere. Materijalni tragovi kulture j... Procitaj sve >>

Ako ste ovog leta bili na odmoru u Egiptu, gotovo je sigurno da ste probali jednu, na našim prostorima, nepoznatu voćku. Egipćani je zovu guafa, a ostatak sveta najčešće guava. Plod je oblika i veličine kruške (mada ima i vrsta koje su jabukolike), ljuska najčešće žuta (može biti i zelena), a “meso” joj je belo, ružičasto ili tamnocrveno. Ukus je posebna priča: između kruške i jagode, mada ima i elemenata ukusa dinje. Vrlo je osvežavajuća i dobro gasi žeđ. Guava potiče iz tropskih predela Južne Amerike, a stari putnici, avanturisti i misionari proširili su je po celom tropskom pojasu. Žbun ili drvo ima plitak koren, naraste od tri do deset metara i zimzeleno je. Kora mu je glatka, prošarana zelenom ili bakarnom bojom, i ljuspa se. Lišće mu je ovalno ili elipsasto, ponekad nepravilnih ivica, kožasto i t... Procitaj sve >>

Epidemiolozi kažu da gripa još nema, ali da vladaju druge respiratorne infekcije, njemu slične, koje izazivaju adenovirusi. Naravno, protiv virusa nema leka, ali za jačanje otpornosti organizma – ima. Podsećamo ovaj put da su beli i crni luk najbolji čovekovi prijatelji u borbi protiv „hunjavice”. Beli luk je prirodni antibiotik, koji će sprečiti komplikacije virusnih infekcija disajnih puteva, koje umeju da budu česte ako je imunitet slab (na primer, upala grla „spusti” se na pluća). Međutim, to ne znači da s ovim povrćem treba preterivati: dovoljan je jedan češanj dnevno, sve ostalo je višak koji organizam, jednostavno, izbaci neiskorišćen. Naravno, ne treba zaboraviti ni njegovo pozitivno dejstvo na srce i krvne sudove, kao i povišen pritisak. Ako ne volite miris i ukus koji u ustima ostaje posle belog l... Procitaj sve >>

Ukocena ramena, znojni dlanovi i osecaj nervoze u trbuhu ocigledni su simptomi stresa, no možda niste znali da cesto zevanje, ispuštanje vetrova i perut takode upucuju na to da je samo pitanje trenutka kad cete sasvim "puknuti". Svakodnevna izloženost stresu, koja je vec postala nezaobilazan deo života, slabi imunološki sistem. Organizam teže odoleva raznim mikroorganizmima, uzrocnicima bolesti, ali je i naše teme više izloženo neugodnim gljivicama, koje prouzrokuju perutanje kože. Oslabljen imunitet zbog stresa može dovesti i do drugih, nimalo lepih promena na vašoj koži, kao što su akne, bradavice, pa cak i psorijaza. Osim na adrenalin, stres utice i na lucenje hormona katekolamina, koji dovodi do vece gustoce krvi, što dugorocno može da ošteti srce. Druga hormonalna posledica stresa je preterano znojenje. Zaboravlj... Procitaj sve >>