Možda ce vam zazvucati fascinantno, ali nauka kaže da koeficijent inteligencije svog deteta zapravo možete podici jednostavnim gašenjem svetla. Protekle sedmice bio je dan takozvanih SAT testova - kvalifikacionih testova koje srednjoškolaci moraju da polože da bi se upisali na fakultet. S obzirom na veliki pritisak koji sa sobom nosi upis na što bolje škole, roditelji neprestano traže nacine da svoju decu ucine što pametnijim. Možda ce vam zazvucati fascinantno, ali nauka kaže da koeficijent inteligencije svog deteta zapravo možete podici jednostavnim gašenjem svetla... jutro je doba dan koje svako dete mrzi. Ali uspeh u krajnjoj liniji zavisi i od nacina na koji budite dete. Ako vam to zvuci neozbiljno. onda cujte šta kaže dr Frenk Loulis - autor knjige ”Odgovor koeficijenta inteligencije“. Po njegovom mišljenju... Procitaj sve >>

Dunja je veoma stara vocka, poreklom iz Persije, Anadolije, a možda i Grcke i s Krima. Stablo naraste do sedam metara i lici na jabukovo, a i list podseca na nju, samo što je ceo na ivicama. Cvet je takode slican jabukinom, ali i kruškinom, svetloružicast je ili beo, a raste pojedinacno. Plod je nepravilnog oblika, ponekad slicniji jabuci, a ponekad kruški, zlatnožut, prekriven dlacicama, izuzetno ugodnog mirisa, zbog cega su ga naše bake cuvale na ormarima da im namiriši spavacu sobu. Smatra se da su one slicnije jabuci socnije i slade. Kora dunje je dosta debela, a “meso” oporo i gorkasto, sa skupljajucim kiselkastim ukusom. Zbog toga mnogi ne vole da je jedu sirove, nego samo skuvane. Plinije je kao o njenim “medicinskim vrlinama” govorio da štiti od urokljivog pogleda, a kod Grka i Rimljana bila je posvecena Veneri,... Procitaj sve >>

I naši povrtari je gaje te se može pronaci i na našim tezgama. Kako je prepoznati? Dajkon ima dugacak beli (mada može da bude i crn i krem) zadebljali koren sa svetlozelenom pigmentacijom, a može da naraste od 12 do trideset centimetara, pa i više, dok mu je precnik od cetiri do šest centimetara, s pojedinim primercima koji dostižu i precnik fudbalske lopte. Otud mu i ime: na japanskom, “daj” znaci veliki, prostran, a “kon” koren. Težina pojedinih primeraka dostiže i 40 kilograma! Ipak, preporucuje se da se izvade iz zemlje pre no što postanu tako gigantskog rasta. Ova vrsta rotkve ima socno, hrskavo “meso” bele boje, a ukus joj je mnogo blaži nego naše baštenske rotkvice, slatkast (sadrži mnogo vocnog šecera, fruktoze) i svež. Treba birati cvrste i nenaborane primerke, koje deluju teško i imaju sveže liš... Procitaj sve >>

Klica sadrži sve potrebne sastojke koji su neophodni organizmu, a posebno velike kolicine vitamina, minerala i enzima Još je Hipokrat rekao da hrana može biti lek, naravno, ukoliko je pravilno odaberemo, pripremamo i jedemo. Danas se pravilnoj ishrani poklanja velika pažnja, ali, kako strucnjaci kažu, još uvek smo daleko od toga da možemo biti zadovoljni. Na našoj trpezi je previše preradene hrane, posebno pržene, previše je masnoca i šecera, a sirove hrane gotovo da i nema. Osnova zdrave ishrane je zelena hrana, tvrde nutricionisti. Medu njima klice zauzimaju vodece mesto. Zašto? Iz sitnog zrna izrasta nov život s ogromnom energijom i sadrži u sebi sve potrebne sastojke koji su neophodni za zdravlje organizma. Klica sadrži 25 posto više kalorija od mesa, ali ne goji, vec odmah daje energiju, pošto je “živa hrana�... Procitaj sve >>

Drvo gorke narandže raste divlje u zapadnim delovima Indije, istocnoj Africi i na Himalajima, a kultivisano u Indiji i zemljama Sredozemnog basena. Plodovi su zelenkastožuti i sitni. Koristi se njena korica, od koje se pravi oranžeat, to jest kandira se, pošto joj je sok gorkasto-kiseo i nije za upotrebu. Etericno ulje, kojeg ima oko 1,25 odsto, sastoji se od d-limona, estera; fenolena i aldehida i ima gorak ukus. Ostali sastojci kore su glukozidi, aurantiamarinska kiselina i tanin. Oranžeat se pravi od raspolovljenih plodova koji se uvoze usoljeni. Pošto se odsole i prokuvaju, korice se oslobadaju mesnatog ploda i koštica i pod pritiskom kandiraju u rastvoru šecera sve jace koncentracije. Gotovi oranžeat cesto se još i glazira. Ukus mu je aromaticno gorak i sladak i narandžast je. Upotrebljava se za domace kolace, slatka j... Procitaj sve >>

Strucnjaci Medicinskog centra cikaškog Raš univerziteta ustanovili su da redovno konzumiranje vecih kolicina povrca znatno smanjuje probleme sa pamcenjem u starijim godinama. Tokom šestogodišnjeg istraživanja, koje je obavio americki tim, pokazalo se da su stariji ljudi, koji su prijavljivali kako dnevno pojedu 2,8 porcija povrca, za 40% manje patili od gubitka pamcenja i drugih oblika mentalnog opadanja od onih ispitanika koji su tokom dana konzumirali manje od jedne porcije povrca. Tim sa pomenutog Univerziteta pratio je 3.718 ljudi starosti od 65 i više godina, koji su popunjavali upitnike o tome šta jedu, a uz to su bar dva puta godišnje tokom trajanja studije radili testove mentalnih sposobnosti. Najmanji gubitak memorije registrovan je kod onih ispitanika koji su jeli najviše zelenog lisnatog povrca, potom kod onih koji ... Procitaj sve >>

Nutricionisticki gledano, banana je energetska bomba. Najpoznatije su žute banane, koje mnogima menjaju obroke ili nadopunjuju ishranu.. Banane su jedne od danas najjeftinijih i najdostupnijih namirnica, koje zahvaljujuci fruktozi prednjace u svojoj nutricionistickoj vrednosti. Ugodnog su ukusa i smatra se da poseduju lekovita svojstva i da ublažavaju simptome mnogih bolesti. Banane obiluju hranjivim materijama, mineralima, vitaminima A, B6 i C, sadrže fosfor, mangan, magnezijum, kalijum i folnu kiselinu. Upravo zbog toga, mnogi je krive za višak kalorija i nastoje izbegavati.Naucnici posebnu pažnju usmeravaju na jedenje zrelih banana. Naime, nedovoljno zrele banane u svom razvojnom stadijumu sadrže belancevinu koja, prema istraživanjima, suzbija delovanje enzima odgovornih za razlaganje skroba u organizmu, a proizvode ga žlez... Procitaj sve >>

Neke materije iz spanaca mogu usporiti varenje masnoca i prevariti osecaj gladi, pokazuje studija. Iako je želudac još poluprazan, vec osecamo da smo siti pa je spanac tako odlicna dijetna namirnica koja može pomoci u skidanju suvišnih kilograma.. Dobro ga je jesti uz hamburgere, pite i drugu masnu hranu. Osim toga spanac podstice probavu i pomaže kod probavnih smetnji te podstice izlucivanje mokrace iz organizma zbog visokog postotka kalijuma. Zato se preporucuje kod bolesti mokracnih puteva i srca jer rasterecuje rad bubrega i srca te ujedno snižava krvni pritisak. Druga studija pokazuje da zeleno povrce, ukljucujuci i spanac, pomaže u održavanju pamcenja i sprecava zaboravljivost. Stariji ljudi koji jedu puno "zelenisa" imaju oštriji mozak i mentalno su mladi pet godina od vršnjaka koji ne jedu povrce. Veruje se da je za to... Procitaj sve >>

Navodna kafa bez kofeina cesto to u stvari nije, pa ponekad ima toliko ovog stimulativnog sastojka da može da izazove fizicku zavisnost konzumenta, rezultati su studije koju su obavili strucnjaci Medicinskog fakulteta Univerziteta Floride. Tim sa Floride testirao je sadržaj kofeina u dekafeiniziranoj kafi deset americkih proizvodjaca i ustanovio da samo ova vrste kafe marke "Folger's Instant" zaista ne sadrži kofein. Ostale vrste kafe "bez kofeina" sadržale su izmedju 8,6 i 13,9 miligrama ove materije po šolji. S obzirom da šolja obicne kafe prosecno sadrži 188 miligrama kofeina, navedene kolicine deluju skromno, medjutim i one mogu da budu štetne za ljude koji iz medicinskih razloga moraju da ogranice unos kofeina. Rec je o obolelima od nekih bubrežnih bolesti, onima koji pate od preterane uznemirenosti, ili uzimaju neke vrste l... Procitaj sve >>

Malo je poznato koliko dovoljno ili nedovoljno unošenje ciste vode i sa njim povezana dugogodišnja i hronicna dehidracija citavog organizma utice na kardiovaskularni sistem. Potrebe organizma za cistom vodom iznose oko 2 litra dnevno. Pri tome moramo da imamo u vidu da gazirani napici, sokovi, caj, a posebno alkohol i kafa, ni hemijski ni fiziološki nisu isto što i cista voda niti mogu da je zamene. Ukoliko ne unosimo u organizam kolicinu vode koja je njegova minimalna potreba, i ukoliko to traje godinama, naš organizam polako ali sigurno dehidrira. To dovodi do fiziološkog odgovora niza mehanizama organizma za zaštitu od dehidracije (koje smo nasledili još od naših predaka vodozemaca) i do odgovarajucih promena u funkcionisanju organizma. Ovde cemo se koncentrisati na uticaj dehidracije na krvne sudove, cije je zdravlje od su... Procitaj sve >>

Mango je jedna od najranije kultivisanih vocki, gajen je u Indiji još pre pet milenijuma. Tamo raste najmanje 500 vrsta manga. Plod mu može biti okrugao, elipsast ili duguljast, a boja varira od zelene do žuto-narandžaste. Kada kupujete mango, birajte neoštecene, cvrste plodove. Za tri do pet dana oni ce dozreti na sobnoj temperaturi, a ako ih stavite u frižider, mogu se cuvati oko nedelju dana. Može se jesti zreo, ali ga koriste i zelenog, uz dodatak vinskog sirceta, soja-sosa, soli i bibera. Takode, mango se može i zamrznuti, u kriškama ili kao pire. Ako se odlucite za pire, vocku oljuštite, izvadite veliku semenku, pa ga usitnite u mikseru, potom stavite u posudu za led, a kockice kasnije premestite u plasticnu vrecicu. Možete ga zamrznuti i direktno u vrecici ili kutiji. Ako zamrzavate kriške, stavite ih u vrecicu, ne... Procitaj sve >>

Osim što su ukusni, što svi znamo, orasi su i veoma korisni. Samo šaka oraha dnevno obezbeđuje nam proteine, biljna vlakna, omega-3 masne kiseline i antioksidante. Ta količina oraha (što odgovara četvrtini šolje) može biti važan izvor proteina za vegeterijance, jer ih sadrži osam grama. Ista količina sadrži i četiri grama biljnih vlakana, kao i šolja jagoda ili jedna manja banana, na primer. Najnovija istraživanja pokazala su da su orasi jedan od najboljih izvora antioksidanata, moćnih boraca protiv tumora i drugih bolesti. Takođe, orasi imaju i visok sadržaj omega-3 polinezasićenih masnih kiselina, takozvanih dobrih masnoća koje štite srce. Šaka oraha obezbeđuje pet grama omega-3 masnih kiselina koje snižavaju holesterol, uzročnik mnogih kardiovaskularnih problema (ateroskleroza, infarkt, šlog, povišen krvni... Procitaj sve >>

> Lisnata cikorija nije naročito proširena kao povrtarska kultura, no ipak se dosta uzgaja u zemljama Zapadne Evrope, posebno u Belgiji, Francuskoj i Holandiji. U Italiji se mnogo uzgaja jedna njena varijanta, takozvana crvena cikorija. Na našim pijacama naići ćemo uglavnom na tri vrste cikorije. Prva i najzanimljivija je svakako ona s dugačkim mesnatim listovima koji oblikuju valjkastu glavicu bledožućkaste do sasvim bele boje. Na tržnicu dolazi najčešće pod imenom radič, a u nekim krajevima i kao cikorija. Radi se zapravo o visokokultivisanoj lisnatoj cikoriji čija lisna rozeta se u određenoj fazi razvoja na vrhu poveže, pa se listovi čvrsto priljube jedan uz drugi i rastu u visinu. Unutrašnji listovi, lišeni svetlosti i sunčevih zraka, gube hlorofil, postaju bledožućkasti do sasvim beli, mekani i vrlo ukusni, g... Procitaj sve >>

Volimo ga u kolačima i tortama, volimo ga čokoladiranog, čak i kao grickalicu, ušećerenu, presnu ili proprženu. I u pravu smo, jer je vrlo koristan i potreban našem organizmu. Raste i u našim krajevima, a ume da cveta ranije nego što treba, kada se smrzne pa ne rodi. Naravno, u pitanju je badem. Stablo mu je bujno, visoko osam do 12 metara, s karakterističnim trnovitim granama. Grančice su gole, glatke, crvenkaste boje. Lišće je prosto, jajasto sa šiljatim vrhom, lica glatkog i sjajnog, tamnozeleno, a s naličja maljavo. Cvetovi su pojedinačni, dvopolni, srednje krupni do krupni, ružičaste ili bele boje. Plod je koštunica eliptično pljosnatog do okruglog oblika s jednom “semenkom”. Kod zrelih plodova srednja ljuska se odvaja od hrapave, odrvenele unutrašnje, u kojoj se nalazi seme. Seme je bogato uljima (40-70 o... Procitaj sve >>

Među tropskim voćkama koje se mogu kupiti i u našim prodavnicama je i papaja. Pošto datira iz preistorijskih vremena, ima na tuce raznih vrsta, neke su male, a neke dostižu veličinu lubenice. U svetu su papaje popularne kao voćke za doručak i u salatama, a njihov svež i prijatan ukus u prelivima upotpunjava pikantan ukus nekih jela. “Meso” papaje je dobar dodatak za marinade jer je njen sastojak, enzim papain, poznat kao “omekšavač” mesa. Zbog toga ne može da se industrijski želira, jer želatin ima proteinsku (životinjsku) osnovu. Ni ananas, ni kivi takođe se neće pretvoriti u žele. Zelena papaja sazreva na sobnoj temperaturi za tri do pet dana, a zrela se može čuvati u frižideru oko nedelju dana. Zelena papaja može da se koristi u prelivima i da se dodaje kuvanom mesu ili čorbama, kao povrće. NJeno sem... Procitaj sve >>

Nemaran odnos prema bolesnom zubu ili upaljenom zubnom mesu može imati ozbiljne posledice po zdravlje celog organizma Taman, preplanuo ten i beli, zdravi zubi, poslednjih godina imidž su mladih ljudi u celom svetu. Ovaj estetski trend uspeo je ono što stomatolozi nisu uspevali decenijama - da mlade generacije redovno dovodi u stomatološke ordinacije. Zubi su zdravstveni karton svakog pojedinca, koji može da ukaže ne samo na stil života i higijenske navike već i na predispoziciju za nastanak određenih bolesti. Zdravlje zuba i usne šupljine utiče na zdravlje celog organizma, pa nemaran odnos prema bolesnom zubu ili upaljenom zubnom mesu može imati i ozbiljne posledice. Stanje zuba utiče na sposobnost žvakanja i pripremanja hrane za proces varenja. Bolesna meka tkiva u usnoj šupljini i zubi zahvaćeni infekcijom, idealno s... Procitaj sve >>

Epidemiolozi kažu da gripa još nema, ali da vladaju druge respiratorne infekcije, njemu slične, koje izazivaju adenovirusi. Naravno, protiv virusa nema leka, ali za jačanje otpornosti organizma – ima. Podsećamo ovaj put da su beli i crni luk najbolji čovekovi prijatelji u borbi protiv „hunjavice”. Beli luk je prirodni antibiotik, koji će sprečiti komplikacije virusnih infekcija disajnih puteva, koje umeju da budu česte ako je imunitet slab (na primer, upala grla „spusti” se na pluća). Međutim, to ne znači da s ovim povrćem treba preterivati: dovoljan je jedan češanj dnevno, sve ostalo je višak koji organizam, jednostavno, izbaci neiskorišćen. Naravno, ne treba zaboraviti ni njegovo pozitivno dejstvo na srce i krvne sudove, kao i povišen pritisak. Ako ne volite miris i ukus koji u ustima ostaje posle belog... Procitaj sve >>

Za ceste upale sinusa je najbolja istrajna inhalacija mešavinom kamilice i žalfije. Osobe koje cesto boluju od upale sinusa najbolje je da ukljuce mali radijator ili elektricni rešo i da prokuvan i vreo caj stave na njih da isparava tokom noci. Na taj nacin ce citave noci udisati etarska ulja iz ovih biljaka, za koje je poznato da su blaga dezinfekciona sredstva. Nekoliko kapi ulja od lavande se može staviti u posudu s toplom vodom da isprava bez sagorevanja u prostoriji gde se spava ili boravi tokom dana. Odnedavno se može nabaviti i rastvor morske vode u spreju s dodatkom bakra, koji narocito pomaže kod upale sinusa i grla, ili s dodatkom mangana, ako je zapaljenje nosa ili sinusa nastalo usled alergije. Ako je upala jaka, ipak je najbolje otici lekaru. ... Procitaj sve >>

Civilizacija namece pristojno ponašanje tako da cesto prekriva razlicite emocije. Medutim, strucnjaci u svetu se i te kako bave baš tim “maskiranim” osecanjima. S obzirom na to da je covek naviknut da ne pokazuje svoja osecanja u odnosu na ljude oko sebe vec cesto guta bes to je isto kao da svesno povreduje sopstvenu licnost. Ta zaptivena osecanja, najcešce negativna, po mišljenju americkih strucnjaka najcešci su uzrok mnogih bolesti. Bes se može iskaliti na mnogo nacina, najbolje bi bilo kroz sport i fizicke aktivnosti. Kad oseti da ce “puci”, covek bi trebalo da krene u trcanje, ili, ako mu se ne izlazi iz kuce, da pusti glasno muziku i peva uz nju. Ponekad nije loše i posvadati se i isterati bes iz sebe. ... Procitaj sve >>

U toj uobicajenoj frazi, za neke ljude, moglo bi da bude istine. Medicinski strucnjaci navode da cak i zdravi ljudi mogu da umru od straha – odnosno, od posledica nekog traumaticnog dogadaja. Za mnoge od nas, povecan nivo adrenalina koji uzrokuje gledanje filmova strave i užasa, više je zabavan, nego zaštrašujuci. Srce vam radi ubrzan, dlanovi se znoje, ali znate da cete izaci iz bioskopa kad se film završi. Medutim, realan susret sa životnom opasnošcu, poput teroristickog napada ili prirodne katastrofe, izaziva biti daleko veci stres. Doktor Martin Semjuels iz Klinike za ženske bolesti Brigam, u Bostonu, strucnjak je za uzroke iznenadne smrti. ”Da li se covek može uplašiti na smrt? Da. Postoje neopozivi dokazi da covek, pod izvesnim okolnostima, može da umre od straha“, kaže doktor Semjuels koji je proucavao slucajeve... Procitaj sve >>