Od štetnih suncevih UV zraka leti nas ne štite samo kreme za suncanje, nego i hrana. Pojedine su namirnice osobito bogate materijama koje kožu hrane i štite iznutra i tako sprecavaju nastanak bora, ali i mnogo opasnije promene na koži koje mogu dovesti do raka kože. Pijte mnogo tecnosti i jedite ribu, maslinovo ulje, voce i povrce i vaša ce koža ostati sveža i zdrava. Sunceve zrake mogu štetno uticati i na oci. Cuvajte njihovo zdravlje i nekoliko puta nedeljno jedite hranu bogatu luteinom kao što su kelj i spanac. Lutein štiti mrežnicu oka od uticaja UV zraka. Mrkva je bogata beta karotenom koji sprecava UV zrake da prodiru u dublje slojeve kože. Jedno je istraživanje pokazalo da uzimanje 25 mg beta karotena (jedna i po mrkva) tokom 12 nedelja pre izlaganja suncu stvara prirodnu zaštitu kože poput kreme zaštitnog faktor... Procitaj sve >>

  Pirinac (Oryza sativa)) je poreklom iz tropske Azije, osnovna hrana vise od polovine covecanstva. Uspeva u gotovo svim delovima sveta a pogotovu u toplim i vlaznim predelima. Postoji oko 1 000 vrsti pirinca. Pored ishrane koristi se i upotrebljava u industriji, kozmetici i medicini. Pirinac je izvanredno hranljiv (360 kalorija u 100 grama). Siromasan je mastima ali je bogat skrobom sto ga cini lako svarljivim. Bogat je mineralima: najvise ima fosfora (116 miligrama) i kalijuma, a nesto manje magnezijuma, kalcijuma, mangana, gvozdja, sumpora, bakra, cinka, fluora, kobalta...Od vitamina ima najvise E i B vitamina. Zbog svojih bioloskih vrlina pirinac je oduvek bio ne samo hrana vec i lek. Jos u staroj kineskoj medicini igrao je vaznu ulogu. Njegova lekovita svojstva priznala je i zvanicna medicina: pirincana voda kao antidijaroicn... Procitaj sve >>

Jaja štite od bolesti srca, raka dojke i bolesti očiju, a mogu nam pomoći i kod mršavljenja. Ovi rezultati najnovijih istraživanja pobijaju staro mišljenje da su jaja loša za srce zbog holesterola jer naucnici danas znaju da jaja sadrže neškodljiv holesterol. Britanski naucnik dr. B. Griffin proučio je 30 studija o uticaju jaja u prehrani te došao do zaključka da osobe koje jedu jedno ili više jaja na dan nemaju nimalo veći rizik od bolesti srca i krvnih sudova od onih koji uopste ne jedu jaja. Čak naprotiv, jaja zbog svoje hranjivosti i brojnih korisnih sastojaka povoljno utiču na zdravlje. Između ostalog, bogata su vitaminima A, B, D i E, sadrže jod, fosfor i lutein, a jedno jaje ima samo 75 kalorija i 5 grama masnoća. ... Procitaj sve >>

Prema najnovijim istraživanjima koja je sproveo David Allison sa sveučilišta Alabama u Birmighamu, glavni uzroci gojaznosti najpre su nedostatak kretanja i sna, agresivni marketing fast food industrije i preterano korištenje klima-uređaja. Tako se u Americi gojaznost u razdoblju između 1991. i 2000. povećala 60 posto pa se trenutačno više od četvrtine američkog stanovnistva može uvrstiti u kategoriju debelih ljudi. Dosad je bilo uobičajeno za debljinu kriviti preterano gledanje televizije i neselektivno konzumiranje nekvalitetne hrane, no sada naucnici otkrivaju i nove faktore porasta kilaže. Jedan od njih je svakako nedostatak sna. U prošlosti su ljudi u proseku spavali devet sati, a danas u krevetu provode čak dva sata manje. Premalo sna povećava apetit, a time i uzrokuje debljanje. Setite se ne tako davne prošlosti i... Procitaj sve >>

Mnogi voćni sokovi koji se smatraju zdravima zapravo imaju mnogo više šečera čak i od Coca Cole, upozorili su britanski istraživači. Roditelji često veruju da deci čine dobro kada ih podstiču da piju “prirodne” napitke umesto kojekakvih gaziranih zbog voća koje sadržavaju. No istina je da mnoga takva pića sadrže vrlo malo voća uz ogromne količine šećera. Naucnici upozoravaju kako konzumiranje takvih sokova loše utiče na prehrambene navike deteta. Takođe, mogu prouzrokovati karijes, taloženje viška kilograma i čak, što je najtragičnije, odbiti decu od pravoga voća. Stoga se roditeljima savetuje da deci umesto “prirodnih” sokova daju vodu, mleko ili manje količine soka od sveže ceđenog voća. ... Procitaj sve >>

Naucnici su utvrdili da rekreativci koji konzumiraju sveži sok trešnje osećaju manju bol u mišićima i imaju veću mišićnu snagu tokom vežbanja. Konzumiranje jedne čaše soka od trešnje dnevno nakon vežbe može biti od pomoći osobama koje nakon vežbi imaju bolnu upalu mišića, rezultati su istraživanja Trešnje, sadrže određeni broj antioksidanata i protivupalnih sastojaka. No, istraživanja sprovedena da bi se utvrdilo delovanje ove vrste voća pri ublažavanju simptoma mišićne upale, pokazala su različite rezultate. Jedno je istraživanje pokazalo da su muškarci i žene koji su dnevno pojeli 45 trešanja imali niži nivo upalnih markera u krvi. Savetuje se osobama koje povremeno nakon vežbe osećaju jaku bol u mišićima da svoju ishranu dopune svežim sokom od trešnje. ... Procitaj sve >>

Samo isčekivanje sretnog i veselog događaja može podići nivo endorfina i drugih hormona sreće i smanjiti proizvodnju hormona stresa, smatraju stručnjaci sa Sveučilišta California. Smeh je, poznato je, odličan lek, ali i iščekivanje trenutka u kom ćemo se smejati može podstaknuti imunološki sistem i smanjiti stres, rekli su američki istraživači. "Ova studija pokazuje da već samo to što danima unapred znate da ćete sudelovati u smešnom i veselom događaju smanjuje nivo hormona stresa u krvi i povećava nivo hemikalija za koje je poznato da pomažu relaksaciji", naglasio je asistent na katedri za medicinu i voditelj projekta Lee Berk. On je zajedno sa saradnicima već dokazao da gledanje smešnog filma ili smejanje vicu može uneti pozitivne zdravstvene promene u život. Inače, Naucnici sa Sveučilišta Maryland doka... Procitaj sve >>

Mnogi ne znaju da dve trećine proteina potrebnih u ishrani treba da bude biljnog porekla Proteini (belančevine) su neophodni za svaku reakciju u našem organizmu, “umešani” su u vid, imuni sistem, rad mišića, neki od njih su hormoni (hormon rasta, insulin), a bez njih ne mogu da se izgrađuju tkiva, odnosno ćelije. Oni su i enzimi, koji učestvuju u milijardama hemijskih reakcija u organizmu, a deo su i ćelijskih membrana i potpomažu ulasku potrebnih molekula u ćelije i njihovom izlasku iz njih. Stoga održavaju efikasnost organizma i ponovo uspostavljaju pravilan rad unutrašnjih organa. Sastavljeni su od amino-kiselina, a telo je u stanju većinu da proizvede samo, izuzev devet, koje moramo uneti hranom. Ako te takozvane esencijalne amino-kiseline ne unesemo hranom, organizam će ih uzimati iz sopstvenih proteina, odnosno ... Procitaj sve >>

Konzumiranje biljnih čajeva može za upola da smanji rizik od razvoja raka dojke kod žena. To su u velikom istraživanju, koje je trajalo duze od šest godina i koje je sprovedeno na 4400 žena, otkrili britanski naucnici. Na početku istraživanja sve su žene bile zdrave, ali je na kraju kod njih stotinu otkriven rak dojke. Naucnici su analizirali njihove prehrambene navike i otkrili da su one koje su pile biljne čajeve imale 57 posto manji rizik od razvoja raka dojke. Biljni čajevi su bogati oksidansima koji pružaju zaštitu od razvoja zloćudnih celija te bi stoga mogli imati važnu ulogu u prevenciji raka dojke, zaključili su naucnici. Istraživanje je takođe pokazalo da pijenje običnog čaja, kafe, voćnih sokova ili vina nije povezano s rizikom od razvoja raka dojke. ... Procitaj sve >>

Mnogima od nas život zagorčavaju različiti strahovi. Da biste naučili kontrolisati strah, preporučljivo je znati o čemu je zapravo reč i otkud dolazi. Neuropsihološki podražaji podstiču lučenje određenih hormona u telu, poput adrenalina i kortizola, koji ubrzavaju lupanje srca i disanje te nas dovode u stanje koje poznajemo kao strah. To nam omogućuje da pravovremeno reagujemo. No kod mnogih ljudi obrambeni mehanizmi ostaju uključeni predugo, što stalno pojačava nivo stresa i dovodi do umora te iscrpljenosti. Najvažnije je postati svestan simptoma i postojanja svog straha. Pokušajte s malim eksperimentom - kad se počnete osećati neugodno, prizovite taj trenutak u svoju svest i recite sami sebi: “To je to, sada se počinjem bojati”. Prepoznavanje straha korak je do njegova prevladavanja. Sledeći je korak preuzima... Procitaj sve >>

Opuštanje tokom godišnjeg odmora neće uspostaviti kontrolu nad visokim holesterolom i krvnim pritiskom, no bele namirnice kao što je beli luk sigurno će blagotvorno delovati na rešenje vašeg zdravstvenog problema. Dodate li svom letnjem jelovniku i zeleni meni, u koji spadaju jabuke i kruške, pobrinućete se za pravilan fiziološki razvoj celija u vašem organizmu, održavanje hormonske ravnoteže i brže zaceljivanje rana. Ishrana prema bojama, kod koje preferiramo namirnice određenih boja, ne podrazumeva mršavljenje, nego dovođenje organizma u bolje opste stanje, vraćanje energije i jačanje imuniteta, a nutricionisti preporučuju spektar duginih boja - plavu, žutu, zelenu, narančastu, smeđu, belu i crvenu. Plavom protiv otrova Plave namirnice poboljšavaju cirkulaciju i delotvorno su sredstvo u borbi protiv zatvora, a... Procitaj sve >>

Osobe koje pate od čestih zatvora trebale bi u ishranu da unesu više namirnica bogatih vlaknima i piti više tecnosti, savetuju stručnjaci. Jedan od najboljih lekova protiv zatvora su mekinje. Integralne žitarice, povrće i voće takođe su bogati vlaknima. Koristite li laksative, obavezno se savetujte sa lekarom. Na rad debelog creva mogu štetno da uticu i razni lekovi kao što su tablete za regulaciju krvnog pritiska, antidepresivi i tablete protiv bolova. Od biljnih cajeva kod zatvora pomazu biljke, sena i krusina. ... Procitaj sve >>

Bamije su u naše krajeve došle s Orijenta. Pradomovina im je Abisinija i istočna Indija. O bamijama možemo više govoriti kao o orijentalnoj delikatesnoj poslastici nego namirnici za svakodnevnu ishranu. Bez obzira na botaničke karakteristike, bamije i nisu povrće u uobičajenom smislu. To je vrsta hibiskusa, trajni drvenasti grm, koji raste i do metar visine s dlanastim nazubljenim listovima. Veliki svetložuti cvetovi posle kratkog cvetanja razvijaju svetlozelenu do žutozelenu šestostranu mahunu, sličnu feferoni, ispunjenu mekanim belim semenkama koje kuvanjem postaju mlečne. Po karakteristikama bamije su više voće nego povrće, a po plodovima slične su mahunarkama. Ova zahvalna i korisna biljka uzgaja se uglavnom kao povrće. Za jelo se beru nedozreli plodovi koji su, pripremljeni poput mahuna, vrlo omiljena, zdrava i uk... Procitaj sve >>

Hibiskusa ima mnogo vrsta, a jedna od njih je i ona, poreklom iz Kine, koja se koristi kao ukrasna biljka, ali i od čijih se crvenih cvetova pravi čaj veoma prijatnog mirisa i svežeg kiselkastog ukusa. Vrsta hibiskusa koja se koristi za čaj raste u Sudanu, Pakistanu, na Kipru i Kritu, u Egiptu…Prelepi cvet hibiskusa, nažalost, traje samo jedan dan, a za čaj se koriste osušeni cvetovi, mleveni ili u komadićima. Ovaj čaj je veoma osvežavajući, a pogodan je i za opuštanje pošto ne sadrži kofein ili tein. U pojedinim afričkim zemljama smatra se za afrodizijak pa je nezaobilazan na svadbama. Za letnje osveženje najbolje je pomešati ga s nanom i dobro rashladiti, a uz dodatak sveže isceđenog limuna ili narandže, ili, pak, nekog voćnog soka i meda biće to pravi koktel. Ako baš morate, možete mu dodati i džin ili verm... Procitaj sve >>

Iako je voće, dinja (kao, uostalom, i lubenica) spada u porodicu krastavaca! Smatra se da potiče iz tropske Afrike, ali se za primat kao njena postojbina bore i Indija i Iran. Dinja ima zelenih i narandzastih, ali su i jedne i druge podjednako sočne, slatke i niskokalorične (u 100 grama 122 kJ, ili 29 kcal). Najpoznatiji svetski kulinari, Francuzi, našli su joj pedesetak načina primene – uključujući supe, palačinke ili slana i ljuta jela s dinjom, a kod nas se ipak koriste samo kao poslastica i letnje osveženje. U 100 grama dinja ima 42 miligrama vitamina C, vitamina grupe B i 17 mikrograma folata, kao i 7 mikrograma vitamina A (naravno, više u narandžastim). Imaju i mnoštvo mineralnih soli: kalcijuma 11 miligrama, gvožđa 0,21 mg%, magnezijuma 11, fosfora 17, kalijuma čitavih 309, a natrijuma svega 9, ima i cinka, bakr... Procitaj sve >>

Iako se, prevedeno s latinskog, zove persijska šljiva, breskva je, zapravo, poreklom iz Kine i smatra se da je u Evropu doneo Marko Polo. Ovih koštuničavih voćki ima raznih vrsta, koje se razlikuju po veličini i boji kože i mesa (od bledožućkaste do narandžaste), a u poslednje vreme pojavile su se i one bez karakterističnih dlačica na koži – nektarine. Kao i većina voćki, i breskve i nektarine sadrže mnogo vode (87,5, odnosno 86 grama u 100 grama), ali i dosta ugljenih hidrata (9,44, prema11,8), pa im je kalorijska vrednost 42, odnosno 57 kcal, ili 175, odnosno 235 kJ u 100 grama. No, biljnih vlakana ima samo breskva (1,68 grama). Tu su i slobodne organske kiseline i mnogi minerali. Kalijuma u breskvi ima i do 363 mg%, a u nektarini 210, kalcijuma 20 (5 mg%), fosfora 34 (16), magnezijuma 16,2 (8), gvožđa 0,6 (0,15). C... Procitaj sve >>

Letnje vrućine donele su nam veću slobodu kretanja i prozračnu odeću, ali i otežale noge. Mnoge žene tvrde da su im lekovi za “jačanje” vena pomogli da uklone težinu u nogama, no, medicinski stručnjaci sumnjaju u njihovu delotvornost, jer dosad nijednim ozbiljnim istraživanjem nije dokazano da doista koriste. Kako god bilo, na tržištu je sve više preparata koji pomažu da korak opet bude lak. Među materijama koje koriste venama spadaju flavonoidi, prirodni pigmenti koji daju boju mnogim biljkama, kao i flebotonici koji donekle sprečavaju otvrdnuće i upalu vena. Nema smisla, međutim, uzimati flebotonike tokom cele godine. Oni su se pokazali korisnim u vreme velikih vrućina, jer nam tada proširene vene posebno smetaju. Preporučuje se uglavnom tromesečni tretman, počev od proleća, koji se eventualno može ponov... Procitaj sve >>

Lišće nane ima jak i karakterističan miris, pomalo poput balzama. Ukus mu je ugodan, oštro-aromatičan, isprva zagreva a zatim hladi. Češljasta nana ima vrlo aromatičan miris, a ukus joj je, kao i zelenoj, nalik na ukus kima, lagano ljut i ponekad travnat, nimalo rashlađujući. Eterično ulje obe vrste sadrži mentol i menton. Lišće sadrži i tanin. Sadržaj eteričnog ulja iznosi oko 2,5 odsto. U srednjoevropskoj kuhinji nana ne igra veliku ulogu. U Engleskoj i SAD njome se začinjavaju voćni kokteli i sokovi, voćne salate, grašak i mrkva, čaj i kakao. Najpoznatija upotreba je za čuveni anglosaksonski mint-sos koji se služi uz ovčetinu i teletinu, uz paštete, želee i jela od riba. Kod nas se upotrebljava za začinjavanje pasulja. Ulje nane služi za aromatiziranje likera, slatkiša, zubnih pasta i lekova. Za slične ... Procitaj sve >>

Da bi memorija bila očuvana, trebalo bi je redovno vežbati. Intelektualni kapaciteti se smanjuju kada je moždana aktivnost ograničena, slično sportisti koji gubi kondiciju kada ne trenira. Na rođenju svi imamo “kapital” od 14 milijardi nervnih ćelija koje se stručno zovu neuroni. Oni su međusobno povezani sinapsama, tankim membranama koje sprovode selekciju informacija. Kvalitet sinapsi određuje kakvo će biti pamćenje. Osim njih, na memoriju utiču i različite supstance, kao što su glikoza, fosfor, kiseonik, B vitamini i određene masne kiseline. Njihov nedostatak može izazvati pad koncentracije, osećanje umora i poteškoće u memorisanju podataka. Kada u ishrani nisu zastupljeni navedeni sastojci, potrebe našeg nervnog tkiva nisu zadovoljene. Upravo zato pri većem intelektualnom naporu, kao što je, na primer, sp... Procitaj sve >>

Iako se upale grla najčešće povezuju s hladnim i vlažnim vremenom, one su česte i u letnjim mesecima. Kada su temperature vazduha povišene, organizam je izložen opasnostima od smanjenja količine telesne tečnosti. Kada je sluzokoža usta i grla suva, podložna je negativnom delovanju virusa i bakterija. Funkcije grla i ždrela potpomognute su pljuvačkom, koja vlaži i razmekšava hranu, mehanički čisti usnu šupljinu i uništava bakterije, jer sadrži tiocianat, dobar baktericid. Problem nastaje kada se lučenje pljuvačke smanji, pa se usna šupljina osuši. Gutanje hrane je tada otežano, a infekcije tog područja češće. Zbog suvog grla mnogi ljudi su osetljiviji na prehlade . Čak i male promene temperature u ždrelu i grlu kod njih mogu izazvati upale. Ovome doprinose i hladna pića, posebno gazirana, poslastice kao š... Procitaj sve >>