Bor je mikroelemenat otkriven 1910. godine. Od druge decenije prošlog veka smatran je važnim za rast, a tek nedavno ustanovljeno je da je za zdravlje ljudi od životne važnosti. Naime, neophodan je za izgradnju kostiju i njihovo održavanje u zdravom stanju, zatim za celijske membrane, koje su apsolutno neophodne za normalno funkcionisanje celija, a samim tim i za život, a izgleda i kao kofaktor u nekim fermentskim reakcijama u organizmu. Ako se ne jede dovoljno voca, narocito koštunjavog, ne unosi se dovoljno bora, a to može da poremeti metabolizam kalcijuma, usled cega kosti postaju krtije. Osim toga, bor drasticno povišuje nivo estrogena u krvi (isto kao preparati ovog hormona), kao i drugih sastojaka koji sprecavaju gubitak kalcijuma i demineralizaciju kostiju, odnosno osteoporozu. Ovo je narocito važno za žene u postmenop... Procitaj sve >>

Što se kasnije jede, unese se više kalorija, a to je posledica nepoštovanja našeg biološkog časovnika. TV doprinosi gojaznosti Jutarnji i prepodnevni obroci bolje nas zasic'uju i izgleda smanjuju izglede da c'emo se tokom dana prejesti, navode naučnici, podvlačec'i važnost doručka u kontroli naše težine. Što više jedemo tokom jutarnjih sati manje c'emo preterivati kasnije, kaže DŽon de Kastro, istraživač koji je analizirao “dnevnik ishrane” 900 ispitanika oba pola. Nasuprot tome, popodnevni i večernji obroci izgleda ne zasic'uju toliko, pa što se kasnije jede, vec'i je ukupan dnevni unos kalorija. De Kastro pretpostavlja da to ima veze s našim biološkim satom, koji još uvek otkucava u pradavnom, prvobitnom dnevnom ritmu, povezanom sa dnevnom svetlošc'u. Mehanizam u mozgu koji nas obaveštava da smo siti, verova... Procitaj sve >>

Najnovija istraživanja pokazala su da sok od paradajza može smanjiti slepljivanje krvnih plocica (trombocita) kod ljudi s dijabetesom tip 2. Slepljivanje trombocita može pod odrešenim uslovima izazvati infarkt ili šlog, a dijabeticari imaju povecan rizik od ovakvih problema. Ali, treba obratiti pažnju da se smanji unos natrijuma, ukoliko se u ishranu uvede sok od paradajza. Naucnici kažu da je potrebno produžiti istraživanja u ovom smeru koja bi potvrdila vezu izmedu pijenja soka od paradajza i smanjenog slepljivanja krvnih plocica. Pomenuto ispitivanje sprovedeno je na maloj grupi, svega 20 pacijenata s dijabetesom tip 2, kojima su svakodnevno davane male kolicine procišcenog soka od paradajza, i ispostavilo se da on sprecava slepljivanje krvnih plocica. Uz to, da bi se izbegle komplikacije dijabetesa, poput kardiovaskularnih ... Procitaj sve >>

Hrana je oduvek uticala na naše raspoloženje, bilo da je izazivala romanticne asocijacije, kao školjke, bilo da je izazivala blaženstvo, kao cokolada. Taj odnos hrane i raspoloženja potenciran je nakon otkrica veze izmedu nedostatka selena i depresije. Prema naucnicima s Departmana za psihologiju Univerziteta u Svonsiju, nedostatak selena, esencijalnog elementa u tragovima koji se nalazi u žitaricama, mesu i ribi, može biti povezan s povecanom anksioznošcu, depresijom i zamorom. On je takode i antioksidant i može da pomogne organizmu da pobedi rak i srcana oboljenja. Smatra se da je prosecan unos selena za odrasle osobe oko 43 mikrograma dnevno, što je gotovo upola manje od preporuka – 75 mikrograma za muškarce i 60 za žene. U zemljištima u svetu selena ima u razlicitim koncentracijama, a u Evropi je prosecno znatno niži... Procitaj sve >>

Ljudski organizam ne proizvodi kalcijum i moramo ga svakodnevno unositi kroz ishranu, ili uzimati u pilulama, jer je važan za regulisanje otkucaja srca, sprovodenje impulsa kroz nervna vlakna, oslobadanje hormona, koagulisanje krvi kada se povredimo, kao i za još mnogo šta. Zahvaljujuci odgovarajucem unošenju kalcijuma, takode se mogu u velikom obimu olakšaju bolesti kostiju, kao što je osteoporoza, koja se obicno javlja u starijim godinama. Da bismo predupredili sve to, treba da jedemo hranu bogatu kalcijumom, kao što su svi mlecni proizvodi, zatim sardine, bademi, lososi i razna zelena povrca, savetuju strucnjaci. Prema najnovijim americkim istraživanjima, kako je preneo “Glas Amerike”, kalcijum može pomoci i u gubljenju težine ili zadržavanju na željenim kilogramima. Za to je najbolji kalcijum u mlecnim proizvodima, po... Procitaj sve >>

Kada se radi o srcanim oboljenjima, dobra fizicka kondicija je, po svoj prilici, znacajnija od vitkosti. Do ovakvog zakljucka dovelo je istraživanje u kojem je ucestvovalo više od 900 žena. Istraživanje je vodio T Vesel, lekar na Univerzitetu na Floridi, a rezultati su objavljeni u ovonedeljnom Žurnalu Americkog zdravstvenog udruženja. U toku istraživanja - od 1996. do 2000. godine - praceno je zdravstveno stanje 906 žena. Prosek godina u pocetku studije bio je 58, a 76 odsto žena imalo je prekomernu telesnu težinu. Pored toga što im je merena težina, žene su ispitivane o sposobnosti obavljanja svakodnevnih fizickih aktivnosti, kao što su penjanje uz stepenice, trcanje na kratkim rastojanjima i hodanje oko zgrada bez pauze. U toku studije umrlo je 68 žena, a 445 je imalo probleme vezane za srcano oboljenje, kao što su src... Procitaj sve >>

Posegnuti za kašikom meda radije nego šecera da bi se zasladilo omiljeno jelo ili pice može pomoci da se poveca prirodna odbrana organizma. Najnovija studija je pokazala da dnevna doza meda nece samo zadovoljiti našu želju za slatkim nego i povisiti nivo antioksidanasa, tih boraca protiv bolesti, u krvi. Med sadrži razlicite kolicine polifenola, mocnih antioksidanata za koje se misli da smanjuju rizik od srcanih bolesti i raka. Ima ih i u vocu, povrcu, caju i maslinovom ulju. U istraživanju, naucnici su hranili 25 ispitanika s cetiri kašike heljdinog meda dnevno u toku 29 dana uz njihov uobicajen nacin ishrane, a testirane su dve vrste meda koje sadrže razlicite kolicine polifenola. Uzorci krvi uzeti na pocetku i na kraju istraživanja pokazali su da postoji direktna veza izmedu jedenja meda i nivoa polifenola. Što su više j... Procitaj sve >>

I sami znate: šecer goji. Ipak, teško vam je da se odreknete kolaca i drugih slatkiša. Možete nešto uciniti za sebe tako što cete ograniciti unos šecera kroz druge namirnice i napitke. Za pocetak, ne dodajte ga u hranu, poput sosova, salata, supa... a pogotovo ne u žitarice, kafu i caj. Sledeci korak je da ne podležete prici o tome da postoji “zdrav” šecer: smedi, onaj od šecerne trske: za vaš organizam je to sve isto. Ucinite napor da smanjite ili iskljucite iz ishrane preradene ugljene hidrate, poput hleba, vecine testenina i grickalica. Vecina ih je prepuna brašna i drugih sastojaka, koji se u organizmu pretvaraju u šecere isto tako brzo kao i cista glukoza. A oni se u organizmu skladište kao trgliceridi, a to je lepši nacin da se kaže – salo. Cuvajte se takozvanih nemasnih grickalica. Jedan od najvecih mitova ... Procitaj sve >>

U opsežnu listu koristi od konzumiranja ribe možete upisati još jednu - smanjenje rizika od neretko smrtonosne srcane aritmije, saopštili su istraživaci. Na roštilju ili u rerni pecena riba ali ne i na ulju pržena pomaže u smanjivanju rizika od fibrilacije srcanih komora - saopštio je dr D Mozafarijan s Medicinskog fakulteta Univerziteta Harvard u Bostonu koji je predvodio istraživanja grupe kolega.Rezultati pokazuju da redovno uzimanje tunjevine ili drugih pecenih riba može biti jednostavna ali i važna brana za zakrecavanje srcanog mišica i krvnih sudova medu starijim ženama i muškarcima - Zasluge za takvu situaciju lekari pripisuju masnoj kiselini omega 3 koja se može naci u mnogih vrsta ribe ali i u orahu, semenu lana i mnogim vrstama povrca zelenih listova. Veruje se da omega 3 takode smanjuje rizik od širokog spek... Procitaj sve >>

Mineralne ili neorganske materije su nezamenljivi sastojci hrane. Nemaju energetsku vrednost, ali ipak ucestvuju u životno važnim procesima u organizmu coveka: izgradnji kostiju, održavanju kiselo-bazne ravnoteže, sastava krvi, normalizaciji razmene vode i soli, radu nervnog sistema… U zavisnosti od njihove kolicine u organizmu, dele se na makroelemente (kalcijum, fosfor, magnezijum, gvožde, kalijum, natrijum hlor, sumpor, cija se kolicina izražava u gramima), mikroelemente (jod, fluor, bakar, kobalt, mangan, cink, hrom, selen i drugi, cija se kolicina izražava u miligramima ili delovima miligrama) i elemente u tragovima (zlato, radijum, živa i drugi, kojih ima u zanemarljivo malim kolicinama, ali ipak imaju visoku biološku aktivnost). Jedan od mikroelemenata cija je uloga u organizmu postala jasna slucajno, i to tek sedamdese... Procitaj sve >>

Kod bolova koji nastaju pokretanjem kamenca u bubrezima kao prirucno sredstvo može poslužiti trcanje stepenicama gore-dole ili ležanje u kadi vruce vode, postrance, na onoj strani gde se kamenac nalazi. Vruca voda opusti kanale i bol se smanji ili nestane. Caj koji može otopiti i isterati bubrežne kamence priprema se od cajne kasikice preslice (lat. Equisetum arvense) u 250 ml kipuce vode. Pusti se da vri 5-7 minuta, procedi i pije. Na dan treba popiti 1,5-2 litre caja, tri dana uzastopno. Kako u krajevima gde se jede crna rotkva (lat. Raphanus sativa) nema takvih problema, uoceno je da 1 dl soka iscedena iz sirove rotkve uzimana natašte može isterati kamence te spreciti njihovo nastajanje. ... Procitaj sve >>

Magnezijum je cetvrti po zastupljenosti mineral u ljudskom telu, a oko 50% ukupne kolicine nalazi se u kostima. Zapravo zajedno uz kalcijum i fosfor cini glavni sastojak naših kostiju. Ostatak se uglavnom nalazi u celijama tkiva i organa. Samo 1 % se nalazi u krvi. Ravnoteža magnezijuma i kalcijuma važna je za zdrave zube i kosti, smanjuje opasnost od pojave osteoporoze, a u ukoliko je bolest vec nastupila, ogranicava njeno dejstvo. Dobri izvori magnezijuma su riba, zeleno lisnato povrce, mleko, orasi, semenke i žitarice punog zrna. Rafinirano brašno malo ima magnezijuma. Potreba za magnezijumom povecava se kod stresa ili bolesti. Može pomoci u lecenju nesanice, mišicnih grceva i bolesti srca. Organizam preraduje magnezijum tako da bubrezi prema potrebi stvaraju zalihe, a sav višak izlucuju pa je manjak magnezijuma ili trovanje j... Procitaj sve >>

U telu odraslog coveka nalazi se oko dva kilograma metala, od cega se oko 2,5 grama odnosi na cink. Preporucljiva dnevna doza: od 9 mg za žene do 11 mg za muškarce. Uravnoteženi unos cinka povecava osecaj ukusa, poboljšava zdravlje kože i kose, jaca reproduktivni sistem i može izoštriti kratkotrajno pamcenje i paznju. Kao sredstvo protiv upale, cink se katkad upotrebljava za lecenje akni, reumatskog artritisa i prostatitisa. Unosom dodatnih kolicina cinka može se povecati otpornost na infekcije, posebno kod starijih osoba i ubrzati zaceljivanje rana. Cinkom su bogati ostrige - više nego bilo koje druge namirnice, nemasno meso, plodovi mora, jaja, soja, kikiriki, pšenicne klice, sir... Nizak nivo cinka redovno je uocena kod 30% do 50% alkoholicara. Prvi znak upozorenja je najcešce gubitak ukusa. Ostali simptomi su bele mrlje ... Procitaj sve >>

Dodatak probiotika, dobrih bakterija koje cuvaju naše zdravlje, sojinom mleku povecava prirodnu dostupnost izoflavona u njemu, tvrdi nova studija. Sojini izoflavoni su zapravo fitoestrogeni, aktivni sastojci biljaka koji deluju poput estrogena, zbog cega se i smatraju dobrom alternativom hormonskoj terapiji kod žena u menopauzi. Sojino mleko preporucuje se ženama u menopauzi jer smanjuje njene simptome, cuva kosti i sprecava osteoporozu. ... Procitaj sve >>

Divlji kesten veliko je drvo visine od 20 do 30 metara. Ima veliku gustu lisnatu krošnju. Kora mu je ispucana i smedja. Na debelim grancicama razvijaju se u aprilu i maju veliki sjajni pupovi kojih luske - u stvari, pridankovi listovi - daju neku materiju nalik smoli. Zašticeni Ijuskama od zimske hladnoce u unutrašnjosti tih pupova razvijaju se listovi i cvetovi. Listovi su na dugackim peteljkama. Sastavljeni su od 7 lisaka koji su nalik prstima na ruci. Liske su klinaste i kao pila dvostruko nazubljene. Cvetovi su lepi, simetricni, belo, žuto i ružicasto pegavi, a stoje u uspravnim kitama. Cvet ima cašku kao zvonce, 4 do 5 ne-jednakih latica i 7 svinutih prašnika što vire prema napolje. Plod je bodljikav tobolac s 1 do 4 vrlo velike sjajno-smedje semenke. Upotrebljava se za izradu velikog preparata ,,prvenstveno za lecenje venoz... Procitaj sve >>

Runolist (Leontopodinum alpinum) je veome retka i zaštićena biljka ne samo kod nas već i u čitavoj Evropi. Može se naći samo na veoma nepristupačnim kamenitim, planinskim liticama (otud ime - lat: alpinus = planinski), . Pripada falmiliji glavočika (Asteraeceae) sa vrlo uočljivim i karakterističnim cvetom koji je glavno obeležje ove biljke. Cvet izgledom podseća na lavlju šapu pa otuda i ime biljke(grčki: leon = lav i grčki: podion = nožica). Zbog svog antioxidantskog i annti radijaciskog dejstva uglavnom se koristi kod zastite koze u kozmetici. Interesantno je da veliku primenu ima kao simbol , recimo simbol je Svajcarske - Edelweis ... Procitaj sve >>

Ko ne bi želeo da olakša rad srcu, opusti krvne žile i snabde organe dovoljnom kolicinom kiseonika? Najsmrdljiviji od svih poznatih lekova vekovima stoji na usluzi. Jedite beli luk. Dovoljna je sasvim mala kolicina. Naucnici su otkrili zašto konzumiranje belog luka održava zdravlje srca. Kljuc je u alicinu, materiji odgovornoj za ozloglašeni sumporni zadah, kaze se u studiji tima sa Sveucilišta Alabama. Alicin se razgraduje na manje sastojke koji reaguju sa crvenim krvnim zrncima i stvaraju spoj koji opušta krvne žile i omogucava dobar protok krvi. Osim toga, smanjuje pritisak i omogucava da se putem krvi prenosi više kiseonika do organa, te tako olakšava rad srca. Oprezni trebamo biti samo sa koncentratima belog luka koji se prodaju u apotekama. Prevelike doze mogle bi da prorede krv i uticu na krvarenje. ... Procitaj sve >>

Uživanje u seksu i održavanje seksualne moci u starijoj životnoj dobi kult je našeg doba i civilizacije. No sinteticka sredstva na kojima su zgrnute milijarde imala su svoje žrtve. Nagli dotok krvi, posebno u mozak, može dovesti do pucanja sitnih krvnih žila i ostaviti fatalne posledice. Evropskim tržištem kruže i razni "herbalni“ lekovi (na biljnoj bazi), ali se naucnici slažu da je njihova delotvornost upitna. Posebno je popularna “vuka vuka”, africka biljka za koju su njeni propovednici tvrdili da je pravo malo cudo. Velik interes za problem impotencije potaknuo je istraživanja o kojima imamo informacije koje ohrabruju, katkad impresioniraju, a što je najvažnije - zdravstveno su bezopasna. Tako možete svoju poljuljanu potenciju dramaticno popraviti (u granicama vaše dobi) uzimanjem triju prirodnih materija - gin... Procitaj sve >>

Ima ga u svežem vocu i povrcu, izmedu ostalog cvekli, ali i školjkama, orasima, pecurkama… Jedan od elemenata bez kojih ne bi mogao da se stvori hemoglobin za crvena krvna zrnca je bakar. Ovaj mineral je i sastavni deo proteina i enzima, što znaci da ucestvuje u mnogim procesima u organizmu, pored ostalog i u formiranju vezivnog tkiva i funkcionisanju centralnog nervnog sistema. Bakra ima u svežem vocu i povrcu, školjkama, orasima i pecurkama. Jedna od biljaka koje sadrže, izmedu ostalog i bakar, je cvekla. Ona je bogata i belancevinama, mastima, ugljenim hidratima i drugim mineralima: kalcijumom, kalijumom, natrijumom, magnezijumom, fosforom, gvoždem, fluorom, manganom, jodom, sumporom, rubidijumom, litijumom, stroncijumom, bromom, i vitaminima grupe B, ukljucujuci i B12, neophodan vegetarijancima. Antocijan, koji joj daje pre... Procitaj sve >>

Surutka, „nusproizvod” sirenja sira, korisna za organizam jer sadrži minerale: natrijum, kalijum, fosfor, magnezijum, gvožde, cink, bakar, kobalt, mangan, molibden, vitamine, aminokiseline i belancevine, nemajuci, pri tom, mnogo kalorija. Stoga, kao i zato što brzo stiže do svih organa, nadoknaduje organizmu mnoge deficite. Surutkini proteini idealan su izbor kada se organizam suocava sa specificnim medicinskim izazovima. Na primer, imaju potencijalno pozitivno dejstvo kod smanjenog apetita, povišenog holesterola, cak i zubnih naslaga i karijesa. Osim toga, potpomažu regeneraciju jetre, pa je sada, posle svih zimskih praznika i krkanluka vezanih za njih, dobro obratiti se „staroj dobroj surutki” kako bi se ova najveca fabrika u organizmu, oporavila i osposobila za normalan rad. Pošto sadrže vecinu belancevina kao majcino... Procitaj sve >>