Stablo muškatnog orašcica, visoko 10-15 metara, potice s Moluckog i Banda ostrva u Indoneziji, a plod je njegova koštica, jajastog oblika, duga 25-27 milimetara, mrežasto naborane površine. Danas više nigde ne raste samoniklo. Mleveni muškatni orašcic ima ugodan miris, a ukus mu je ljut. Sadrži više vrsta etericnog i masnog ulja, od kojeg se pravi maslac. Najbolje ga je neposredno pre upotrebe sastrugati u jelo jer stajanjem gubi miris. U evropskoj kuhinji muškat se mnogo upotrebljava i u slanim i slatkim jelima. Vrlo dobro pristaje u nadeve od povrca i sira, supe, jela od mesa, razna peciva. Jedan je od glavnih sastojaka karija i esencija sosa od luka. Muškatni orašcic se stavlja u punc, kompote, vruce vecernje napitke i koljivo. Macis ili muškatni cvetic osušen je semenski omotac muškatne semenke. Cim se plod otvori... Procitaj sve >>

Karanfilic je tik pred rascvetavanje ubran i sušen cvetni pupoljak stabla karanfilovca iz porodice mirta cija pradomovina su Molucka ostrva. Do 16 milimetara dugacka pupoljkina peteljka ima na svom gornjem kraju okrugli batic kojeg okružuju cetiri štrceca listica. Imaju tipican, vrlo aromatican miris i oštro aromatican, gotovo ljut ukus. Ta snažna zacinska svojstva poticu od vrlo visokog sadržaja etericnog ulja (oko 25 odsto) koje se u velikoj meri sastoji od eugenola. Klincic pored toga sadrži masno ulje i tanin. Uvozi se uglavnom s Madagaskara. Zimzeleno stablo karanfilovac naraste do 20 metara i najbolje mu odgovara vlažno-vruca morska klima. Berba pocinje cim se pupoljci potpuno razviju i dobiju svetlocrvenu boju. Beru se rukom ili tresu bambusovim štapovima te suše na asurama na suncu. Pri tome se moraju odvajati plodne ... Procitaj sve >>

Još jedna od tropskih vocki koje su se pojavile na našim tezgama je i tamnozeleni, kruški nalik, avokado. U stvari, s obzirom na to kako se koristi, ostaje otvoreno pitanje: da li je vocka – ili povrce. Avokado potice iz tropskih predela Amerike, a u nekim kulturama smatran je afrodizijakom, što ne cudi ako se zna da sadrži 17 vitamina i minerala i više kalijuma od mnogih drugih vocki i povrca. Sazreva tek pošto je uzbran, kroz desetak dana na sobnoj temperaturi. Kad sazri, dovoljno je mek da može da se izgnjeci, a takav može da se upotrebi kao preliv za peceni krompir ili da se doda u prelive za salate da bi ih zgusnuo. Takode, dobar je i kao punjenje za pecurke, u omletu i preliven preko hamburgera i sendvica. U 100 grama avokada ima oko 74 grama (81 odsto) vode, 1,98 grama belancevina, 15,32 grama masnoca, zbog cega ima 1... Procitaj sve >>

> Kroz nekoliko dana ceka vas važan ispit, naporan sastanak na poslu ili bitno sportsko iskustvo. Voleli biste da brzo zaspite, ali vam to ne uspeva jer ste previše uznemireni. Možda ce vas upravo naših pet saveta uljuljkati u sladak san. 1. Sve organizujte unapred Nekoliko dana ranije idite na spavanje i ustajte u isto vreme. Spavajte najmanje sedam do osam sati dnevno. 2. Ne odlazite u krevet ranije nego obicno. Ne menjajte navike. Odlazak na odmor ranije može da dovede do hronicne nesanice. 3. Zadremajte preko dana Ako na taj nacin lakše savladavate napetost, priuštite sebi kratak dremež. Ovaj ne bi trebalo da bude duži od pola sata, kako ne biste narušili ritam spavanja u buducnosti. 4. Ne terajte sebe da zaspite Ako baš želite brzo da zaspite, nece vam uspeti. Prvo pokušajte da se opustite. Kada odagnete napetost, bice... Procitaj sve >>

U ljudskoj ishrani koren mrkve više se koristi tek od srednjeg veka, iako su je germanski narodi uzgajali pre no što su upoznali starorimsku kulturu. Upravo Evropa se smatra pradomovinom mrkve, gde ona i danas obilno raste kao divlja biljka. Uzgojem i ukrštavanjem dobijena je vremenom biljka veoma izdašnog i socnog korena, narandžaste boje, koji u covekovoj ishrani zauzima važno mesto. Narandžastu boju mrkvi daje karotin, kojeg ni u jednom drugom povrcu nema u tolikoj meri. To je susptanca iz koje nastaje veoma važan vitamin A. Što je boja korena izrazitije narandžasta, to je sadržaj karotina veci. Žuta mrkva sadrži ga pet puta manje nego narandžasta. Karotin je razlicito iskoristiv u zavisnosti od nacina pripreme mrkve: iz sirove neribane 2 odsto, kuvane 18, a sirove ribane cak 82 procenta. Ribana mrkva je stoga priklad... Procitaj sve >>

Ukoliko ne verujete u podatke o sigurnosti aspartama i drugih zamena za šecer, uskoro cete moci da mršavite uz prirodnu zamenu, paragvajsku biljku steviju Veštacki zasladivaci došli su pod lupu javnosti zato što ih veliki broj ljudi koristi iz zdravstvenih ili estetskih razloga. Kada upotreba zasladivaca traje godinama, svakako da se onaj ko ih uzima mora zapitati koliko su oni bezbedni. Americka uprava za hranu i lekove je nedavno odobrila upotrebu pet veštackih zasladivaca: saharina, acesulfam-kalijuma, D-tagatoze, sukraloze i aspartama, u koji se najviše sumnjalo. Ovaj poslednji najcešce se koristi u popularnim dijetalnim gaziranim picima. Pripisivana su mu mnoga negativna dejstva, od hronicnog zamora, glavobolje, vrtoglavice, depresije, mucnine, bolova u stomaku, preko dijareje, duplog vida, slabosti, napada, gubitka pamcen... Procitaj sve >>

Biber, to su bobe povijuše Piper nigrum koja se penje uz drvece ili potporne “tacke”, a poreklom je iz Indije. Okrugli plodovi precnika cetiri do šest milimetara, rastu na osam do 14 centimetara dugackom plodištu s 20 do 30 boba, slicno kao ribizla. Bobe (koje se cesto neispravno nazivaju zrnima) su zelene, crvene ili žute, u zavisnosti od faze zrelosti. Crni i beli biber poticu od iste biljke. Crni nastaje od zeleno obranih boba koje pri sušenju postaju crnosmede i naborane. Za dobijanje belog bibera beru se gotovo zrele, crvene bobe, koje se kvase da bi se mogla skinuti kožica, a tek potom suše. Danas dolazi u trgovinu i oguljeni crni biber pod nazivom “svetli biber”. Crni je biber oštriji od belog. Obe vrste mirišu vrlo aromaticno a ukus im je ljuto oštar. Oštrinu im daje alkaloid piperin. Sadržaj piperina krec... Procitaj sve >>

Naviknite organizam na novi režim ishrane tako da dan zapocnete jutarnjim obrokom koji ukljucuje jabuke, narance i grejp jer cete tako podstaknuti probavu. Nastojte izbegavati banane za dorucak jer su teške. Tek u podne pojedite pravi obrok s ugljenim hidratima ili belancevinama, ali ih nemojte mešati. Pojedite meso i povrce ili testeninu i povrce, a ne meso i testeninu ili krompir i rižu. Što se ukusa tice, povrce ide uz sve te ga treba obilno jesti zbog vitamina i minerala koje sadrži, a belancevine i ugljenehidrate ne bi trebali kombinovati. Vecerajte uvek u isto vreme i to oko šest sati i neka vam to bude zadnji obrok u danu. Navece izbegavajte voce ako ste jeli meso ili testeninu za rucak jer se brže razgradjuje i time opterecuje sistem za varenje. Umesto voca popijte zeleni caj ili obicnu vodu. Takodje, pijte mnogo vode t... Procitaj sve >>

Ukus lešnika u poslasticama svima je dobro poznat, naročito prženog pa iseckanog, mada ni mlevenom ili celom ništa ne nedostaje. S njim retko šta može da se poredi! A zašto bismo ga i menjali bilo čim drugim, kad je ne samo fini nego i koristan? Ugodan ukus daju mu ulja, kojih ima oko 60 odsto, dok belančevina ima 14–18 procenata, ugljenih hidrata oko 14 i mineralnih materija oko 2,4 odsto. Među njima najviše je kalijuma u 100 grama – 680 miligrama, fosfora (290 miligrama), magnezijuma (163) i kalcijuma (114), a ima i mangana, gvožđa, cinka, bakra, kao i četiri mikrograma selena. Tu su i vitamini: najviše E, poznatog antioksidansa, kao što je i C, zatim onih iz grupe B i vitamina A, kao i masnih kiselina i aminokiselina (brojčani podaci odnose se na nepečeni lešnik). Ovo orašasto voće raste samoniklo, ali se i... Procitaj sve >>

> Treba koristiti i njegovo lišće, jer ono sadrži najvažnije prehrambene sastojke Karfiol je kupusno povrće vrlo visokog kvaliteta. Za ljudsku ishranu upotrebljava se jako zadebljala cvast, zbijena u glavicu - “ružu”, koja ima veliku hranljivu vrednost i izvanredno prijatan ukus. Zbog toga, a i zbog atraktivnog i neobičnog izgleda, karfiol se smatra plemenitim i delikatesnim povrćem. Pogledamo li biološki sastav ruže, uverićemo se da karfiol zaista zaslužuje naziv delikatesnog povrća. Bogat je proteinima (2,48 odsto), biljnim uljima (0,34 ), šećerom (1,21) i mineralnim sastojcima (0,83 procenata). Od mineralnih sastojaka sadrži najviše kalijuma, fosfora i sumpora. Celuloze ima 0,91 odsto, a suve materije 9,11 procenat. Karfiol je bogat i vitaminom C (69 mg%), pa mu po hranljivosti, sadržaju suve materije i vitamin... Procitaj sve >>

Prehlada se javlja češće nego sve ostale bolesti zajedno. Većina ljudi se prehladi nekoliko puta svake godine, obično u jesen, zimi i u proleće. Mnogi istraživači opazili su da deo populacije, otprilike šest do deset odsto, nikad nije prehlađeno. Zašto? Najverovatnije zahvaljujući prirodnoj otpornosti u kojoj važnu ulogu ima pravilna prehrana i fizičko stanje organizma. Postoji oko 200 vrsta virusa koji mogu uzrokovati prehlade. Infekcija obično nastupa 18 - 22 časa nakon što virus uđe u organizam. Prehlada je najčešće izazvana virusnom infekcijom, a ne kako se uglavnom misli, udisanjem hladnog vazduha. Kad nastupi infekcija dolazi do promene u fiziologiji sluznice nosa i grla pa se javljaju karakteristični simptomi. Neretko se simptomi prehlade, zbog sličnosti, mešaju sa simptomima alergija, a često će se u ... Procitaj sve >>

Vanila je, zapravo, nepotpuno sazrela mahuna divlje orhideje, čija je pradomovina Meksiko, a raste u prašumama tropske Amerike. Danas se gaji i plantažno, kao puzavica. NJene lijane debele su dva–tri centimetra i dugačke i do deset metara, a dugačke žute mahune beru se pre dozrevanja i moraju se preraditi u roku od 48 časova, da se ne bi uplesnivile. Sveže mahune nemaju karakterističnu aromu, ali se ona razvija u posebnom procesu uz dejstvo enzima. Najpre se sušenjem na suncu, vodenom parom ili ponavljanim umakanjem u kipuću vodu umrtvljuje tkivo ploda, a sledi fermentacija pod uticajem vazduha, toplote i vlage u bakrenim kotlovima, usled čega potamni. Proces traje nekoliko nedelja, a zatim se vanila suši. Vanila se koristi za aromatizovanje raznih vrsta kolača, suflea, kremova, pudinga, slatkih jela, napitaka i slatki... Procitaj sve >>

Kokosov orah je još jedna od egzotičnih voćki koja se može naći i u našim piljarnicama. Pretpostavlja se da potiče iz Malezijskog arhipelaga i da se po tropskim područjima proširio – plutajući morem! Kokosova palma, naime, raste pored vode, pa je lako moguće da su morske struje nosile kokos i do udaljenijih obala. Životni vek ovih palmi je sedamdesetak godina, a godišnje na svakoj rodi stotinak oraha. Kokosov orah ima nekoliko slojeva: spoljašnji, dlakavi, tamnosmeđi, tvrd je, a na dnu ima tri rupe, koje podsećaju na ljudsko lice. To je i bio razlog što su ga Portugalci nazvali “koko”, što znači “nasmešeno lice”. Ispod kore je tanka, nešto svetlije smeđa “koža”, pa tek onda “meso”, koje je belo. U sredini je mutan sok – koji se pogrešno naziva kokosovim mlekom. Ono, se, naime, pravi od njeg... Procitaj sve >>

Da li beli luk zaista može da pomogne u smanjenju holesterola? Nova studija donela je odgovor. Kada su laboratorijske studije nagovestile da beli luk ima moc da blokira holesterol, strucnjaci su poverovali da bi beli luk mogao da bude prirodni. Preparati sa svojstvima belog luka ubrzo su postali veliki hit, ali je ostala dilema stvarno dejstva? Lekari su nedavno obavili testove tako što su ljudima sa umereno visokim nivoom holesterola davali preparate sa razlicitim vrstama belog luka. Neki su jeli i sirovi beli luk u sendvicima. Neki su koristili pilule, dok je jedan broj pacijenata jeo beli luk pomešan u hrani. Svi zajedno uzimali su po cešanj belog luka na dan, tokom šest meseci. Na veliko iznenadjenje – utvrdilo se da beli luk nije snizio nivoe holesterola. Istraživaci su tražili promene u svim tipovima holesterola, ukljuc... Procitaj sve >>

Mnogi Amerikanci se suocavaju sa ozbiljnim zdravstvenim problemima povezanim sa nezdravim nacinom ishrane i nedovoljnim vežbanjem. Sa rastucim zdravstvenim zabrinutostima, sve više ljudi pocinje da odlazi u sale za rekreaciju radi vežbanja i motivacije da promene svoje navike u ishrani. Sve više Amerikanaca širom zemlje odlazi u teretane. Neki odlaze da bi povratili dobru formu, dok drugi na taj nacin smanjuju stres. Koji god da je razlog, jedno je sigurno. Ti ljudi shvataju dobrobit i važnost rekreacije. «To je prilicno važno. Osecam se dobro posebno ako to radim posle posla ili za vreme rucka, kao sada». Red je savetnik u reklamnoj agenciji i kao i mnogi drugi sedi za stolom vecinom dana. Zato je odlazak u salu za vežbanje najbolji nacin za njega da ostane u dobroj formi i oslobodi se stresa svakodnevnog života. »Toi vam ... Procitaj sve >>

> Naucnici vec godinama veruju da nikotin stvara zavisnost kao i najzloglasnije vrste droge ali nisu bili u stanju da utvrde zašto. Prema otkricima Americkog instituta za borbu protiv zavisnosti, u mozgu pušaca se dešavaju hemijske promene slicne onima koje u mozgu zamorcica izazivaju kokain, heroin i druge vrste droga. Naucnik Roj Vajz u njegove kolege došli su do tog otkrica zahvaljujuci istraživanjima na mozgu osoba koje su za života taj organ zaveštale nauci, a cija celokupna zdravstvena istorija je takodje stavljena na raspolaganje naucnicima. Naucnici su bili u stanju da uporede moždano tkivo pušaca i zavisnih zamorcica, kaže Roj Vajz: “Svaka celija mozga je mašina koji proizvodi peptide koji se mogu nazvati hemijskim kuririma odnosno receptorima koji omogucavaju komunikaciju izmedju celija i odražavaju osetljivo... Procitaj sve >>

Pcelinji vosak se koristi u raznim industrijskim granama, veoma je cenjen u medicini, a nezamenljiv je u kozmetici. Vosak cini kožu glatkom i elasticnom, te otpornijom na kožne bolesti. Med ce bez obzira na razvoj prehrambene industrije ostati jedna od najvažnijih namirnica u ishrani kojom se zadovoljavaju potrebe organizma, ali koja je uslov ocuvanja dobrog zdravlja. Pripremite sebi prijatnu laku veceru koja ce vam obezbediti normalan rad creva. Uzmite 1/21 mleka, tri kašike meda, po 30g. suvog grožda, suvih šljiva i suvih smokava. Šljive i smokve potopite u vodu i ostavite preko noci. Šljive ocistite od koštica. Sitno iseckajte smokve i šljive, dodajte suvo grožde, zatim sve dobro izmešajte s medom i mlekom rucno ili mikserom. Med je izvor zdravlja i nada u ozdravljenje. Savremena nauka je u velikoj meri istražila njegov... Procitaj sve >>

Odoljen je danas jedna od vodecih biljaka u fitoterapiji. Koristi se u raznim farmaceutskim oblicima (caj, tinktura, tablete... (Ovome je doprinelo njegovo umirujuce delovanje na nervni sistem, te se preporucuje svim osobama koje su napete, uznemirene, imaju probleme sa koncentracijom... Deluje dobro i na srce. Daje se u kombinaciji sa drugim biljem protiv nadimanja. Nosilac lekovitog svojstva je etarsko ulje kojeg ima u biljci od 0,2-2%. Variranja sadržaja etarskog ulja razlog je da se odoljen ne sakuplja u prirodi vec se za potrebe farmaceutske industrije koristi gajeni koren. Gaji se i kod nas ali nedovoljno. Masovna upotreba proizvoda odoljena je razlog da treba podsticati i razvijati gajenje ove biljke. Najviše se gaji u Belgiji i Holandiji odakle se i izveze najviše odoljena. Protiv nervoze: 50 g nane, 30 g sitno iseckanog odo... Procitaj sve >>

Prema istraživanju s University College London, crni caj smanjuje nivo stresnog hormona kortizola. Istraživanje je sprovedeno na 75 muških dobrovoljaca, nepušaca s redovnom navikom pijenja caja. Za vreme ispitivanja dobrovoljci nisu konzumirali druge vrste caja i kafu. Dobrovoljci su izloženi stresnim situacijama, a merio im se puls, pritisak, koncetracija krvnih plocica i kortizola te licna procena stresa. Povecanje pulsa i pritiska ostalo je isto u geupi koja je pila placebo i u grupi koja je pila crni caj. Ipak, nivo kortizola u krvi i licni doživljaj stresa bili su znacajno manji u grupi koja je pila crni caj. Pošto se ucinak crnog caja iskazuje 50 minuta nakon konzumacije caja, istraživaci naglašavaju da crni caj ne sprecava stres u stresnim situacijama, nego pomaže što bržem oporavku od stresa. Za sada nije poznato ... Procitaj sve >>

Materija u kakau štiti od moždanog udara, infarkta, raka i dijabetesa. Naunici sa Harvarda zainteresovali su se za kakao nakon što su primetili kako pripadnici naroda Kuna, koji ga piju pet puta na dan, 25 puta rede umiru od raka te 13 puta rede od infarkta. Epicatehin, koji se nalazi u kakau, caju i vinu, naucnici su dugo smatrali beskorisnim. Iako se ne može objasniti mehanizam kojim sprecava oboljenja, profesor Hollenberg tvrdi kako je "ovo najveca revolucija od penicilina." U svakom slucaju, istraživaci kažu da je ova studija stavila tacku na cinejnicu da beli luk nema dejstvo i ne deluje pozitivno na višak holesterola ... Procitaj sve >>