Uvae ursi folium - medvede grožde, medvede uši ili medvetka, biljka koja se u od Hnúúú veka koristi u naucnoj medicini, a više od 150 godina upisana je u skoro sve farmakopeje sveta. List se sabira u prolece kad je najlekovitiji . Lekovitost lista potice od glikozida arbutina (arbutozida) i metilarbutina. Ima ih oko 11% ali propisi nalažu da list koji se koristi za pripremu cajeva ne sme imati manje od 6% ovih sastojaka. Prilikom pripreme caja, list se mora usitniti, ali i duže kuvati jer kožasta struktura lista onemogucava ekstrakciju lekovitih sastojaka. Uvin caj je jedan od najpoznatijih, a od lekara najcešce preporucivan caj. Na tržištu je dugi niz godina najviše prodavan Uvin caj koji je proizvodila fabrika lekova Pliva iz Zagreba. Taj caj je smeša više biljaka koje svojim zajednickim delovanjem pomažu terapiju up... Procitaj sve >>

Njenom usponu i znacaju doprineo je rad objavljen 1997. u Proceedings of the National Academy of Sciences. Pod nadzorom prof. dr P. Talalay-a na Jhon Hopkins University, istraživaci su otkrili da jedan od aktivnih sastojaka (sulforafan) u nizu ogleda koje su izveli na laboratorijskim životinjama, pokazuje antitumorsko delovanje prema malignim oboljenjima dojke, želuca i debelog creva. Mehanizam delovanja je takode utvrdjen. Vec pomenuti sastojak brokule (sulforafan) aktivira organizam na stvaranje enzima koji pokazuje antitumorsko delovanje. Ovi rezultati se smatraju preliminarnim i istraživaci su saglasni da je neophodno obaviti još niz provera. Za sada se brokula preporucuje u ishrani kao preventivno sredstvo. Dr Byron Murray s Brigham Yung University bavi se fitohemijom voca i povrca. On je pobornik korišcenja brokule u prevent... Procitaj sve >>

Kaberne sovinjon", vrhunski izbor za mnoge poznavaoce vina, ujedno je i najbolji izbor za zdravije srce. Doktor Žan-Pol Bruste iz Pesaka, južna Francuska, tvrdi da grožde vrste kaberne sovinjon sadrži visok nivo resveratrola, jakog sastojka koji podstice dobar rad srca, a ogranicava nastajanje holesterola. On je u Britanskom medicinskom casopisu objavio da je "najveca koncentracija resveratrola pronadena u crnom vinu, narocito u vrsti kaberne sovinjon iz vinograda u Bordou". Crno grožde proizvodi resveratrol da bi se zaštitilo od potencijalno smrtonosnih gljivica. Ovo grožde takode sadrži visok nivo polifenola, antioksidanta koji sprecava oštecenje celija koje izazivaju slobodni radikali. Još jedan bitan sastojak crnog vina jeste i kvercitin, koji pomaže širenje krvnih sudova i sprecava zgrušavanje krvi. Važno je, ipak, ... Procitaj sve >>

Zimska depresija koja pocinje s prvim kratkim danima i cesto ne prestaje sve do marta, izaziva duga razdoblja lošeg raspoloženja, ali i nemiran san, gubitak elana i teskobu, a neki strucnjaci tvrde da je najbolji lek za ovu pojavu svetlosna terapija. Problem nastaje zato što se dani skracuju, sve je manje dnevne svetlosti, pa telo proizvodi više melatonina, hormona koji izaziva pospanost. Strucnjaci sa univerziteta u Regensburu tvrde da depresija tokom ovih sumornih meseci nije neobicna, i kažu da je od obicne melanholije razlikuje povecana pospanost, nedostatak snage, tromost, otežana koncentracija i opšta smanjena vitalnost. Nemacki psihijatri kažu još da se zimska depresija može konstatovati kod ljudi koji su svakodnevno depresivni, najmanje dve nedelje, i kada se ona ponavlja najmanje dve godine zaredom. Isti strucnjaci sm... Procitaj sve >>

> Vitamin D i lek protiv osteoporoze "boniva" (ibandronat) mogu da sprece gubitak koštane mase uzrokovan preteranim ispijanjem alkohola, pokazalo je najnovije istraživanje, sprovedeno na miševima. "Poznato je da prekomerna potrošnja alkohola vremenom dovodi do osteoporoze", izjavio je Rojtersu glavni istraživac Univerzitetskog medicinskog centra "Lojola" (Loyola) u americkoj državi Ilinois dr Frederik Vezeman. On je dodao da su clanovi njegovog tima bili u stanju da intervenišu i sprece tu pojavu "davanjem povecanih doza vitamina D, pogodnog prehrambenog aditiva, kao i bisfosfonata, poput leka "boniva", koji se mogu dobiti na recept". On i njegove kolege su tokom ispitivanja na miševima primetili da velike kolicine alkohola, slicne onima koje unose alkoholicari, dovode do znatnog smanjenja mineralne gustine kostiju i njihove jaci... Procitaj sve >>

Istocnjacke civilizacije imaju svakako najdužu tradiciju u upotrebi pa i u lecenju gljivama. Prvi japanski zapis o tome datira još iz 199 godine pre nove ere i govori o japanskom caru Chuai-u i shiitake gljivama koje je dobio od jednog domorodackog plemena. Godine 1936. u Tokiju je osnovan institut za istraživanje gljiva. Japan je , oslanjajuci se sa jedne strane na viševekovnu tradiciju, a uz pomoc modernih medicinskih tehnika istraživanja, doprineo mnogobrojnim korisnim otkricima u ovoj oblasti. Poznata je i misao osnivaca ovog instituta lekara Kisaku Morija da zapadna civilizacija nema lekova koji su bili primenjivani u praksi dve i više hiljada godina kao što su to radili dalekoistocni narodi i da ni jedan zapadni lek nije bio primenjivan i ispitivan na tolikom broju ljudi kao što su bili preparati istocnjacke narodne medici... Procitaj sve >>

Osobe, starije od 65 godina i koje imaju simptome depresije, imaju vecu opasnost da dobiju manji moždani ili srcani udar, saopštili su americki naucnici. Ekipa strucnjaka sa bostonskog Univerziteta je ipitivala tokom osam godina grupu od 4.120 osoba. Tokom studije, naucnici su zabeležili 144 slucaja moždanog i srcanog udara i 84 mini-udara, navodi se u americkom medicinskom casopisu "Strouk" (Stroke). Opasnost ostaje i kada su pod kontrolom ostali rizicni faktori, kao što su visok krvni pritisak, dijabetes i pušenje, dodaje se u studiji. Naucnici smatraju da depresija utice na dobijanje moždanog i srcanog udara zbog nedostatka fizicke aktivnosti, lošeg uzimanja prepisane terapije, kao i promene ponašanja. ... Procitaj sve >>

Starenje je vrlo kompleksan proces koji neumoljivo zahvata gotovo sva podrucja ljudskog tela, zato je malo verovatno da ce bilo koji od “cudotvornih” proizvoda koji se reklamiraju na tržištu, u obliku tableta, krema ili nekih drugih pripravaka, moci ukloniti sve posledice i simptome starenja. Ipak, borba sa starenjem nije borba s vetrenjacama. Možda ne možemo dobiti rat, ali sigurno možemo dobiti bitku s vremenom i tako usporiti starenje te ublažiti njegove neželjene simptome. Proces starenja vrlo je individualan, pa tako neretko susrecemo prerano ostarele 40-godišnjake, ali isto tako i vrlo vitalne 80-godišnjake. Osim u genima, tajna je, pre svega, u razlicitim životnim navikama, prehrani, aktivnostima i u kompletnom stilu života. Želite li usporiti starenje, pre svega, dajte sve od sebe kako biste sacuvali svoje zdrav... Procitaj sve >>

Zacinite Valentinovo jelima koja ce vas zagrejati i probuditi u vama uspavane strasti. Afrodizijaci su oduvek bili omiljeni medu ljubavnim parovima. Njihova je ljubavna moc posebno dobrodošla tokom svecanih, romanticnih vecera. Cokolada je najpopularnija i svima dostupna “ljubavna hrana”. Njegova afrodizijacka svojstva poznavali su još stari Asteci. Legenda kaže da je astecki kralj Montezuma pio na dan 50 caša cokolade (tj. kakaa) kako bi osnažio svoju muškost pre odlaska u harem sa 600 žena. Medu manje poznatim afrodizijacima su šparoge, rotkvice ali i beli luk. Iako neugodna mirisa, njegova snaga navodno zagrejava i uspaljuje. Od nedavno se i kafa ubraja u afrodizijake. No najcjenjenija hrana ljubavnika su kavijar, razne školjke, jastog i drugi plodovi mora. U kombinaciji s votkom kavijar je posebno mocan i izaziva prav... Procitaj sve >>

Niskokaloricna posna dijeta, malo ugljenih hidrata ili mnogo celuloze? Teško je pogoditi koja ce dijeta biti najefektnija, kada sve obecavaju najbolje moguce rezultate. Jedna od najpopularnijih, Atkinsova dijeta, zasniva se na striktnoj kontroli unošenja namirnica koje sadrže ugljene hidrate poput hleba, pirinca, testenina i povrca koje sadrži skrob. Pristalice Atkinsove dijete tvrde da se velikim unošenjem proteina gubi težina, ali je nedavnim ispitivanjima utvrdeno da Atkinsova dijeta nije ništa efikasnija od posne dijete. Naucnici sa Univerziteta Harvard 20 godina su proucavli nacin ishrane 83 hiljade bolnicarki. Ispostavilo se da bolnicarke koje su se pridržavale dijete koja prepisuje neznatnu ili nikakvu upotrebu ugljenih hidrata nisu izgubile na telesnoj težini više od onih koje su bile na posnoj dijeti. Doktorka Lori Mo... Procitaj sve >>

Hronomedicina pomaže da se bolje nosite s kratkotrajnim bolestima kao što su prehlada i grip, akutnim bolestima kao što su glavobolja i bol u ledima, kao i hronicnim oboljenjima poput artritisa, visokog pritiska, bolesti srca, raka i slicno. Cilj hronoterapije ili lecenja u skladu s vremenom jeste da nas nauci da upoznamo naš prirodni ritam, tacnije, naš vremenski sat, da nas nauci da ga osluškujemo i da postupamo u skladu sa njim. Jer, ako njegove otkucaje zanemarimo, kad-tad ce se javiti zdravstveni poremecaji koji ce vremenom postajati sve veci. Mnoge bolesti prekidaju normalne telesne ritmove. Na primer, poremecaj dnevnog ciklusa spavanja i budenja važan je znak koji signalizira da se nešto dogada. Žalbe na umor ili loš san upozoravaju da je vreme za posetu lekaru. Znakovi i simptomi mnogih bolesti variraju tokom dana, mes... Procitaj sve >>

> Psiholozi s Mancester univerziteta tvrde da je broj osoba koje cuju glasove u glavi toliko veliki da se može govoriti o normalnoj pojavi. Istraživanje sprovedeno pre izvesnog vremena u Holandiji otkrilo je kako jedna od 25 osoba redovno cuje ovakve glasove. Sada engleski strucnjaci dodaju kako, suprotno od uvreženog mišljenja, pojava ovakvih glasova nije nužno simptom mentalnih oboljenja. Nasuprot mišljenju lekara, ljudi koji cuju ovakve glasove ne traže strucnu pomoc verujuci da ti glasovi imaju pozitivan ucinak na njihov život, pružajuci im utehu u trenucima samoce ili inspiraciju za poslove koje obavljaju. Istraživaci ove pojave veruju kako glasovi sami po sebi nisu problematicni, i da je važnije kako ih ljudi interpretiraju. U nekim ranijim istraživanjima utvrdeno je da su oni, koji cuju glasove, u velikom procentu imal... Procitaj sve >>

Naš narod je koristio za lek i bundevu i njeno seme. Seme ima oko 33% masnog ulja. U pulpi (mesu) ima oko 93% vode, a ostatak su: belancevine, bezazotne, materije, ekstraktivne materije, malo ulja... Navika redovne upotrebe u ishrani sigurno je doprinosila opštem zdravstvenom stanju, kao što je pad upotrebe imao suprotne efekte. Uticaj potrošackog odnosno medijskog pritiska vec više godina sigurno je jedan od razloga pada potrošnje, kako bundeve tako i njenog semena. Tako smo bundevu, kao i niz drugih korisnih namirnica, zanemarili, odnosno zamenili novim industrijskim proizvodima. Nauka je dokazala niz korisnih sastojaka i u pulpi i u semenu i zahtevi za sirovinom su pojacani. Tako nam se bundeva vraca zapakovana u farmaceutske proizvode. Seme se koristi za ublažavanje tegoba uvecane prostate i pozitivni efekti su potvrdeni. St... Procitaj sve >>

Mudraci nas uce da treba voditi jednostavan i spokojan život, telo koje tako cuva svu svoju energiju, bolesti nece napadati. Mudar covek se cuva i želja, te ce njegovo srce biti mirno, njegovo telo može da se zamori, ali ne i njegov duh. Samo ako živi u ovoj jednostavnosti, covek može i u naše vreme da doživi starost od sto godina."(Iz Nei Kinga, najstarijeg do sada poznatog medicinskog dela u svetu.) Citat ovde naveden preživeo je milenijume, ali je ipak aktuelan. Jednostavan i spokojan život na koji mudrac upucuje je deo i terapije i preventive. Upucuje na duševni mir koji je uslov ocuvanja zdravlja, bez obzira na opterecenja vremenom u kome se živi. Vreme u kojem živimo možda i nije burnije od onog u kojem je mudrac savetovao kako ocuvati zdravlje, ali je sigurno da nam mediji ne donose reci mudraca koje bi nam pomogle i... Procitaj sve >>

Hronicni bronhitis kod kojeg je iskašljavanje nedovoljno prava je indikacija za upotrebu preparata jagorcevine. Najviše lekovitih sastojaka ima u korenu, a zbog specificnog delovanja lekovitih sastojaka najsigurnija je upotreba u obliku sirupa. Sirup se izraduje iz ekstrakta dobijenog iz korena biljke: Biljka je našla mesto u evropskoj farmakopeji, a propisuju je i farmakopeje Jugoslavije, Nemacke i Austrije. Lekoviti sastojci lokalno iritiraju želudacnu mukozu a ovaj nadražaj deluje reflektorno, preko gastro-bronhijalnog refleksa, na sluznicu bronha. Na sluznici se razvija hipersekrecija koja omogucava lakše iskašljavanje. Lekoviti sastojci povecavaju aktivnosti epitela sluzokože grla. Mehanizam delovanja preporucuje jagorcevinu u terapiji astme i hronicnog bronhitisa jer poboljšava iskašljavanje i prohodnost disajnih putev... Procitaj sve >>

Plodovi jagodastog voca, posebno malina, sorta "vilamet" i "miker" koje se sve više gaje u Srbiji imaju znacajno citostaticko dejstvo, pokazala su istraživanja sedmoro naucnika iz Instituta za onkologiju i radiologiju, Instituta za medicinska istraživanja biljaka u Beogradu i cacanskog Instituta za vocarstvo. Sastojci jagodastog voca kao što su antocijanini i polifenoli, od kojih se posebno ukazuje na elaginsku kiselinu, pokazali su se u epruveti, ali i u živo, kao veoma blagotvorni u zaštiti celija od oštecenja, starenja i raznih oblika kanceroznih oboljenja, navedeno je u naucnom radu srpskih istraživaca koji je nedavno objavljen u britanskom casopisu "Hemija hrane" (Food Cemistri), ciji je izdavac Univerzitet u Ridingu. Pošto su maline veoma bogate elaginskom kiselinom, posebno je istraživano dejstvo vodenih ekstrakta malin... Procitaj sve >>

Redovni popodnevni odmor cini dobro srcu, utvrdili su strucnjaci s atinskog Medicinskog fakulteta. Šestogodišnja studija obavljena je na gotovo 24.000 zdravih Grka starosti od 20 do 86 godina, od kojih je polovina imala naviku da po podne malo odspava. Ispostavilo se da su oni ispitanici koji su bar tri puta nedeljno po podne „dremnuli” najmanje 30 minuta bili izloženi za 37% manjem riziku da umru od srcane bolesti, od onih koji nisu imali tu naviku, izveštava agencija Rojters. U kategoriji zaposlenih muškaraca, blagodet popodnevnog odmora bila je još izraženija, što ukazuje da se „dnevni spavaci” kroz san oslobadaju dela stresa nakupljenog na poslu i time smanjuju opterecenje koje podnosi njihovo srce. Isto se, zasad, ne može tvrditi i za zaposlene žene, s obzirom na to da su u ovom istraživanju bile slabo zastupljen... Procitaj sve >>

Svakodnevno konzumiranje listova potocarke ili dragušca (Nasturtium officinale), trajne vodene biljke koja raste na izvorima, cistim potocima, rekama i u jarcima s cistom vodom moglo bi znatno smanjiti izglede za razvoj raka, smatraju naucnici sa Sveucilišta Ulster. Oni su objasnili kako ta biljka koja se koristi kao lekovito sredstvo što su ga propisivali još staroegipatski lekari te kao hrana, smanjuje oštecenje DNA belih krvnih celija - što se smatra "okidacem" za razvoj bilo koje vrste raka. Potocarka u krvi podiže nivo korisnih spojeva i smanjuje nivo onih štetnih. Studiju su sproveli naucnici sa Sveucilišta Ulster, a rezultate istraživanja objavili su u strucnom casopisu American Journal of Clinical Nutrition. Rezultate istraživanja u tome casopisu pre objavljivanja uvek proveri još jedna grupa naucnika Profesor Ian Row... Procitaj sve >>

Za ceste upale sinusa je najbolja istrajna inhalacija, mešavinom kamilice i žalfije. Osobe koje cesto boluju od upale sinusa, najbolje je da ukljuce mali radijator ili elektricni rešo i da prokuvan i vreo caj stave na njih da tokom noci isparava. Na taj nacin ce citave noci udisati etarska ulja iz ovih biljaka, za koja je poznato da su blaga dezinfekciona sredstva. Nekoliko kapi ulja od lavande se može staviti u posudu sa toplom vodom da isparava bez sagorevanja u prostoriji gde se spava ili boravi tokom dana. Odnedavno se može nabaviti i rastvor morske vode u spreju sa dodatkom bakra, koji narocito pomaže kod upale sinusa i grla, ili sa dodatkom mangana, ako je zapaljenje nosa ili sinusa nastalo usled alergije. Ako je upala jaka, ipak je najbolje otici lekaru. ... Procitaj sve >>

Ova jednogodišnja biljka naraste do oko metar. Listovi su višestruko perasti, cvetici mali i žuti, dok su plodovi jajoliki. I stabljika i plodovi mirišu ugodno, a imaju tipican ukus. Potice iz Južne Evrope, voli suncana mesta, sadi se u nekoliko navrata cele godine. Najjacu aromu ima pre nego što procveta. Seckano sveže lišce mirodije poboljšava ukus zelenoj salati, zatim salati od krastavaca i paradajza, a prikladna je i za salatu od krompira. Služi kao dodatak maslacu i majonezu. Sos od mirodije idealan je prilog za svežu jegulju, rakove i sva ostala jela od morskih i slatkovodnih riba. Može se upotrebljavati uz varivo od pasulja, krastavaca i krompira, zatim ovcetinu, dinstano povrce, uz svinjska rebarca i kotlete. Za kiseljenje krastavaca ne upotrebljavaju se samo nežni listici vec i citava stabljika. U narodnoj medicin... Procitaj sve >>