Najcešci su simptomi peludne alergije suzenje, kijanje, zacepljen nos, umor i iscrpljenost. No ako vam se u prolece ili leto pojave povišena temperatura i simptomi slicni prehladi, posavetujte se s alergologom. Dugotrajna nelecena alergija može okoncati hronicnim bronhitisom ili astmom. Zato je važno spreciti najgore odlaskom na testiranje i lecenjem. Ako utvrdite da ste alergicni, rešite se i najmanje plesni i peludi u domu jer izazivaju najteže reakcije. Ljubimce držite podalje od spavace sobe, a pokušajte se pridržavati opstih saveta za alergicare. 1. Svakodnevno pratite biometeorološku prognozu i izbegavajte izlaskeu danima kad je u vazduhu visoka koncentracija peludi. 2. Prozore kuce, ili automobila držite zatvorenima. Tako cete smanjiti mogucnost ulaženja peludi u prostor. 3. Ako možete, promenite sredinu. Tokom pelu... Procitaj sve >>

Kad živa u termometru poludi i kad temperatura danima prelazi 30 podeljak, navike u ishrani moraju da se menjaju. Zaboravite na jela koja se dugo i teško vare i zbog kojih cete imati utisak da je još toplije. Salame, pržena jela, masni umaci na bazi pavlake i majoneza i torte sa kremom treba da sacekaju hladnije dane. Ovo je vreme za laku hranu koja osvežava. Testenina i pirinac su dozvoljeni, ali samo pod uslovom da ih jedete uz lagane umake i maslinovo ulje ili sa prilogom od povrca. Riba i meso (po mogucstvu belo) takode su dozvoljeni, ali pripremljeni na što jednostavniji nacin: kuvani na pari, bareni, na roštilju... Sa sezonskim povrcem ne možete da preterate. Ono svakodnevno mora da se nade na vašem jelovniku, kako sirovo, tako i kuvano. To je zato što povrce osvežava organizam, podstice izbacivanje toksina, obezbeduje ... Procitaj sve >>

Izražavanje osecanja recima može da umanji tugu i bes, ustanovili su strucnjaci Univerziteta Kalifornije, koji su pokušali da objasne zašto se covek cesto oseca bolje nakon razgovora s psihoterapeutom ili, pak, sa saosecajnim barmenom. Tim naucnika na celu sa Metjuom Libermanom skenirao je mozak trideset osoba, 18 muškaraca i 12 žena, dok su gledali fotografije lica koja izražavaju jake emocije. Od ispitanika je traženo da opišu izraze tih lica pridevima kao što su „tužan”, „besan” ili da im nadenu imena (Sali, Hari...) za koja im se cini da im odgovaraju, preneo je Rojters. Naucnici su ustanovili da prilikom odredivanja prideva dolazi do smanjenja reakcije u delu mozga koji se naziva amigdala i koji rukovodi osecajem straha, panike i drugim jakim emocijama, dok se istovremeno povecala aktivnost desnog ventrolateralno... Procitaj sve >>

Cistitisi su uglavnom bezazlene i lako izlecive bolesti, ali ne treba da ih shvatite olako, jer neadekvatnim lecenjem mogu da dovedu do brojnih komplikacija. Neretko mogu da budu i upozorenje na postojanje neke druge teže bolesti. Kod zanemarenih slucajeva lecenje je cesto dugotrajno, naporno i skupo. Zato je bolje da pomocu navedenih preporuka pokušate da izbegnete pojavu ove ceste i neprijatne bolesti. Najcešci uzrocnici akutnih cistitisa su bakterije. Zato se u terapiji koriste antibiotici i uroantiseptici. Izbor terapije treba da zavisi od nalaza antibiograma, a njeno trajanje je obicno od jednog do sedam dana. Svakako u dogovoru s lekarom koji u slucaju dugotrajnih i ponavljanih cistitisa može da preporuci i višenedeljnu, pa i višemesecnu antimikrobnu terapiju. Simptomi mogu da se smire vec nakon dan-dva od pocetka terapije, ... Procitaj sve >>

Kada je sadržaj vode u pitanju, lubenica sadrži i više od 90 procenata vode na 100 grama. Veoma je niskokaloricna - 29 kalorija na 100 grama (isto kao dinja). Medutim, razlikuju se po tome što lubenica ima manje dijetnih vlakana, a više šecera. Lubenica sadrži minerale i vitamine, vocne kiseline i boje koje joj daju osvežavajuci ukus i aromu. Konzumiranjem lubenice tokom vrucih letnjih meseci pomoci cete svom telu da se osveži i hidratizuje, jer ovo voce sadrži oko 90 odsto vode. Lubenica se još u drevnim vremenima upotrebljavala kao namirnica koja štiti telo od prevelikog gubitka tecnosti. Velika kolicina vode koju sadrži lubenica cini je jednom od najpoželjnijih namirnica na jelovniku onih koji žele da smršaju, jer daje osecaj sitosti, ali sadrži vrlo malo kalorija. Osim vode, lubenica sadrži vitamine A, C, betakarote... Procitaj sve >>

Iako je voce, dinja (kao, uostalom, i lubenica) spada u porodicu krastavaca! Smatra se da potice iz tropske Afrike, ali se za primat kao njena postojbina bore i Indija i Iran. Dinja ima zelenih i narandžastih, ali su i jedne i druge podjednako socne, slatke i niskokaloricne (u 100 grama 122 kJ, ili 29 kcal). Najpoznatiji svetski kulinari, Francuzi, našli su joj pedesetak nacina primene – ukljucujuci supe, palacinke ili slana i ljuta jela s dinjom, a kod nas se ipak koriste samo kao poslastica i letnje osveženje. U 100 grama dinja ima 42 miligrama vitamina C, vitamina grupe B i 17 mikrograma folata, kao i 7 mikrograma vitamina A (naravno, više u narandžastim). Imaju i mnoštvo mineralnih soli: kalcijuma 11 miligrama, gvožda 0,21 mg%, magnezijuma 11, fosfora 17, kalijuma citavih 309, a natrijuma svega 9, ima i cinka, bakra, mang... Procitaj sve >>

Severnoamericka lekovita biljka ehinacea mogla bi da smanji za više od 50 odsto opasnost od prehlada, pokazala je analiza 14 raznih istraživanja delotvornosti te biljke koju su obavili istraživaci americkog Univerziteta Konektikat.Istraživanja su pokazala da ehinacea smanjuje opasnost od dobijanja prehlade prirodnim putem za 65 odsto, dok kod direktnog unošenja rinovirusa, izazivaca skoro 50 odsto prehlada, taj procenat iznosi 35 odsto. Jedno od istraživanja je pokazalo i da ehinacea u kombinaciji s vitaminom C smanjuje opasnost od prehlade za 86 odsto. Tokom istraživanja je, takodje, utvrdjeno da ehinacea skracuje trajanje prehlada za jedan i po dan, kao i da ublažava njihove simptome - kašalj, glavobolju i kijavicu, ali i da bi mogla da bude dobra prevencija kod osoba slabijeg imunološkog sistema. Neki rezultati su, medjutim,... Procitaj sve >>

Najnovija istraživanja pokazuju da višnja pruža zaštitu od bolesti srca i štiti krvne sudove. Redovno konzumiranje višanja sprecava nastajanje odredjenih vrsta raka i pojavu dijabetesa. Ovo voce pomaže i u lecenju i odlaganju poremecaja pamcenja, a višnja se pokazala uspešnom i u smanjenju upalnih procesa i ublažavanju bola kod artritisa. Caša soka od višnje bila bi ekvivalentna 0,3 grama aspirina, a smrznute višnje imaju delovanje kao 0,9 grama aspirina. Iako se ovakva spoznaja donedavno smatrala narodnom pricom, dokazi danas govore u prilog da caša višnjinog soka može da ublaži tegobe sa zglobovima i kostima. Povišene koncentracije mokracne kiseline dovode do pogoršanja problema sa zglobovima i gihtom. Vec pedesetih godina prošlog veka uspešno je dokazano da razlog blagotvornog delovanja višnje može biti baš u ... Procitaj sve >>

Sigurno niste znali da drvo ukusnih baršunastih narandžastih plodova, kajsija, pripada porodici ruža? Možda je baš zato plod tako baršunast? A da li ste znali da poticu iz Kine, odakle su se širile na zapad, stigavši do Jermenije? Tamo su našle idealne uslove, a Rimljani, koji su ih preneli u Evropu, nazvali su ih “jermenske jabuke”. No, bilo kako bilo, kajsije su vrlo korisna vocka, i sveže i suve, koje su slade i, možda, ukusnije. Izuzetno su bogate beta-karotinom, odnosno provitaminom A, kao i sve žuto i narandžasto voce i povrce, a on je veoma važan za jacanje kostiju, zuba i vida. U 100 grama svežih ima ga 1,8 miligram, a u istoj kolicini suvih – cak 4,6. Sadrže i vitamine B1 i B2, PP, vitamin C (10, odnosno 11 mg%), a najpoznatije su po velikoj kolicini kalijuma. Ima ga od 350 miligrama u svežim do 1.370 m... Procitaj sve >>

a našim ulicama, pogotovo gradskim, sve ređe se može naići na stablo duda. Poreklom iz Kine, a nekada gajen radi proizvodnje svile, odnosno, za ishranu svilenih buba, u jednom periodu je masovno iskorenjivan, navodno radi suzbijanja dudovca. Koliko se u tome uspelo, znaju voćari… U svakom slučaju, ako naiđete na dud, bilo beli ili crni, nemojte ga zaobići. Pojedite ga svežeg (nikako zelenog, jer je onda otrovan i može da izazove halucinacije i grčeve u stomaku, doduše, blage), ili naberite za sirup ili pekmez. Od njega se može napraviti i vino, ali i vrlo cenjena rakija dudara. Plodovi duda, iako se zove beli i crni, mogu biti i ružičasti ili purpurni, dugi su od jednog do pet centimetara, cilindričnog oblika i podsećaju na minijaturni grozd, a ukus im je slatko-nakiseo. Sadrže oko deset odsto invertnog šećera, oko ... Procitaj sve >>

Sastojak soje pod imenom genistein povoljno deluje na kosti žena koje imaju povećan rizik od osteoporoze, ustanovili su britanski naučnici, koji su posle dve godine istraživanja utvrdili da je kod žena koje su uzimale genistein došlo do značajnog povećanja gustine kostiju. U istraživanju, u kome je učestvovalo oko 400 žena sa osteopenijom, prvi korak je bio da se ženama izmeri gustina kostiju, posle čega je usledila jednomesečna ishrana sa niskim procentom masti. Potom su žene podeljene u dve grupe - prva je dobijala tablete koje su sadržale genistein, kalcijum karbonat i vitamin D, a druga je grupa dobijala slične tablete bez genisteina. Žene su dve godine uzimale jednu tabletu dnevno, posle čega je u grupi koja je uzimala genistein utvrdjeno značajno povećanje gustine kostiju, dok se u placebo grupi gustina kostij... Procitaj sve >>

Ljupčac je izdržljiva, do dva metra visoka biljka iz porodice štitarki s trouglasto-romboidnim lišćem koje je na površini tamnozeleno, a na donjoj svetlozeleno i gotovo sjajno. Cvate šticima srednje veličine. Korisni su svi delovi biljke: lišće, seme i koren. Ljupčac ima posebno jak miris koji je teško opisati. Podseća na celer s nijansama mošusa i limuna, dok je ukus prvo slatkast a zatim oštro aromatičan i gorkast. Biljka sadrži eterično ulje, smolu, gorke tvari i tanin te skrob, šećer, masnoću, belančevine i organske kiseline. Kao i mnogo drugo mirisavo bilje, ljupčac potiče iz južnih krajeva Evrope, a benediktinci su biljku preneli u severne zemlje. Naziv biljke nema nikakve veze s ljubavlju iako su se ljudi u srednjem veku njome darivali u znak simpatije. Vrlo aromatično sveže ili suvo lišće ili korenj... Procitaj sve >>

Malina raste samoniklo po šumama, kao žbun visok do dva metra, ali se i gaji. Plod joj je crven, sočan i mesnat, sastavljen iz bezbroj sitnih, dobro povezanih koštunica i veoma je ukusan. Sazreva od juna do avgusta. Maline sadrže i do 85 odsto vode, oko deset odsto šećera (glukoze i fruktoze), pektine, biljna vlakna (7,4 grama u 100 grama), organske kiseline (limunsku, jabučnu, salicilnu i mravlju) oko 1,4 odsto, aromatične materije, flavonoide, alkaloide. Tu je i oko 40 mg% vitamina C, 80 mikrograma beta-karotina (provitamin A), vitamini grupe B, zatim kalijum (220 miligrama u 100 grama), kalcijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, bakar, cink, čak i jod. U 100 grama malina ima 25 kcal, odnosno 105 kJ. Ona, prema narodnom iskustvu, ima svojstvo da rashlađuje, pa je dragocena za snižavanje povišene temperature kod nazeba, gripa... Procitaj sve >>

Endivija se smatra vrstom zelene salate, a prepoznaje se po “krecavom” lišću. Ona, doduše, pripada istoj porodici kao i obična zelena salata, ali je ipak u pitanju oplemenjeni oblik cikorije (o kojoj smo pisali prošli put) i ispravnije ju je smatrati cikorijom nego salatom. Predak im je isti: divlja samonikla cikorija koja i danas raste na obalama Sredozemlja, a poreklom je iz Indije. Poznavali su je još stari Egipćani, Grci i Rimljani, koji su je veoma cenili i poštovali, te joj pripisivali lekovita svojstva. Kod nas je, međutim, endivija, posebno kao povrće, malo poznata. Iako može donekle zameniti salatu glavaticu naročito zimi kad ove ređe ima na tezgama,(mada je mnogo tvrđa i žilavija, a po ukusu gorča), endivija je ipak povrće, i to povrće vrlo visokog kvaliteta, sa znatno većim mogućnostima primene u kulin... Procitaj sve >>

Najnovija istraživanja pokazala su da sok od paradajza može smanjiti slepljivanje krvnih pločica (trombocita) kod ljudi s dijabetesom tip 2. Slepljivanje trombocita može pod odrešenim uslovima izazvati infarkt ili šlog, a dijabetičari imaju povećan rizik od ovakvih problema. Ali, treba obratiti pažnju da se smanji unos natrijuma, ukoliko se u ishranu uvede sok od paradajza. Naučnici kažu da je potrebno produžiti istraživanja u ovom smeru koja bi potvrdila vezu između pijenja soka od paradajza i smanjenog slepljivanja krvnih pločica. Pomenuto ispitivanje sprovedeno je na maloj grupi, svega 20 pacijenata s dijabetesom tip 2, kojima su svakodnevno davane male količine pročišćenog soka od paradajza, i ispostavilo se da on sprečava slepljivanje krvnih pločica. Uz to, da bi se izbegle komplikacije dijabetesa, poput kardio... Procitaj sve >>

Redovno vežbanje smanjuje rizik od upala, opušta i olakšava borbu s kilogramima. Evo nekoliko aktvnosti koje ce doprineti poboljšanju vašeg psihofizickog zdravlja. Taj ci protiv stresa Taj ci je prvobitno bio borilacka veština, ali danas se uz pomoc nje borimo protiv novih neprijatelja - umora i stresa. Taj ci vam možda nece pomoci da izgubite suvišne kilograme, ali usporeni ratnicki pokreti sigurno ce smanjiti nivo stresa. Brojna istraživanja su pokazala da vežbanje taj cija smanjuje stres, nervozu, ali i snižava krvni pritisak. Dokazano je, takodje, da vežbanje taj cija poboljšava imunološki sistem i štiti od virusa. Šetnjom protiv depresije Samo pola sata brzog hodanja nedeljno ima veci efekat na smanjenje depresije nego antidepresivi. Naime, nakon što je 156 osoba 16 nedelja sprovodilo taj režim vežbanja, pokazalo ... Procitaj sve >>

Konzumiranjem dve kockice crne cokolade dnevno, što je oko 30 kalorija, može da se smanji pritisak a pritom ne goji, saopštili su nemacki naucnici u studiji objavljenoj u SAD. Vec je poznato da je cokolada u malim kolocinama zdrava, ali se do sada nije znalo da crna cokolada, bogata kakaom i s malo šecera i masnoce, može da smanji pritisak, objasnio je Dirk Taubert sa Univerziteta u Kelnu. Taubert je ispitao grupu od 44 ljudi od 56 do 73 godine, medu kojima je bilo 20 muškaraca i 24 žena, u periodu od januara 2005. do decembra 2006. godine. Ucesnici su bili podeljeni u dve grupe - prva grupa je tokom 18 nedelja uzimala svaki dan dve kockice crne cokolade ili 6,3 grama cokolade koja sadrži 30 miligrama polifenola. Druga grupa je konzumirala istu kolicinu, ali bele cokolade, koja ne sadrži polifenole. Polifenol je supstanca, odnos... Procitaj sve >>

Ukoliko patite od hronicne nesanice, zaista imate razloga za brigu. Naime, norveški naucnici su objavili da je poremecaj spavanja cest kod ljudi koji boluju od depresije, anksioznosti ili nekih drugih mentalnh bolesti. Ipak, naucnici još uvek ne mogu sa sigurnošcu da utvrde da li nesanica vodi u depresiju. Za neke ljude, hronicna nesanica je možda znak vecih mentalnih problema poput depresije i teskobe, pokazalo je novo istraživanje. U istraživanju sprovedenom na više od 25.000 odraslih Norvežana, strucnjaci su otkrili da je verovatnije da ljudi s hronicnom nesanicom pate i od depresije ili anksioznosti. Štaviše, ljudi koji su u prvom talasu istraživanja prijavili nesanicu, imali su i povecan rizik od teskobe u drugom talasu istraživanja, sprovedenom deset meseci kasnije. Istraživaci kažu da to upucuje na zakljucak da nesan... Procitaj sve >>

Grčevi u želucu, povraćanje, proliv, slabost i nesanica definitivno nisu ono što je nekom potrebno tokom letnjih vrućina. Nažalost, upravo te vrućine pogoduju ovom tipu problema. Dobra vest je da možete sami sebi da pomognete. Dijareja i svi dodatni problemi koje sa sobom nosi najčešće se javljaju leti. Većina tegoba toga tipa rešava se za nekoliko dana. Ukoliko potraje, reč je o ozbiljnijoj zarazi koja uglavnom zahteva lekarsku pomoć. U prvom slučaju, pomoći će i tzv. domaći biljni lekovi. Najveću opasnost kod dijareje nosi gubitak tečnosti, pa je najvažnije sprečiti dehidraciju obilnim i čestim unosom tečnosti. U apotekama može da se kupi aktivni medicinski ugljen, pa je dobar lek takozvana karbonizirana voda, odnosno rastvor ugljena u vodi, koju treba pripremiti prema uputstvu (zavisno od toga da li je ugljen... Procitaj sve >>

Vecina nas uživa u toplom vremenu (bar ukoliko nije pretoplo), medutim, toplo vreme ume da donese i neke probleme. Jedan od njih je i povecan rizik od gljivicnih infekcija, jer takvim infekcijama pogoduju toplota, vlažnost, znojenje... Sve to nekako ide uz toplo vreme. Šta je zgodno znati o ovim dosadnim oboljenjima kako bismo ih izbegli? Pored toplote, vlažnosti i znojenja, razvoju gljivicnih infekcija doprinose i bolesti krvnih sudova nogu, ali i loša licna higijena. Statistike pokazuju da je broj obolelih od gljivica u porastu, cak i u sredinama sa visoko razvijenom opštom i zdravstvenom kulturom. Gljivice se najcešce javljaju na stopalima (narocito ukoliko nosite gumenu obucu), preponama, a cesto i na kosmatom delu glave (ovo poslednje se najcešce dešava u internatima, vrticima i kod sportista). One mogu napasti dlaku, kožu... Procitaj sve >>