Dogodilo se na današnji dan - 11. Novembar
1331. - Umro je srpski kralj Stefan Dečanski Nemanjić, sin kralja Milutina. Tokom vladavine od 1322. osigurao je Srbiji premoć na Balkanu pobedivši Bugare u bici kod Velbužda 1330. S prestola ga je zbacio sin Dušan 1331. i držao u zatočeništvu u Zvečanu, gde je umro pod nerazjašnjenim okolnostima. Podigao je manastir Dečane, a njegova Dečanska hrisovulja dragocen je dokument sa popisom sela i stanovnika dečanskog vlastelinstva.
1405. - Umrla je srpska kneginja Milica, žena kneza Lazara Hrebeljanovića. Posle Kosovske bitke 1389. sklopila je mir s Turcima i upravljala Srbijom u ime maloletnog sina Stefana. Kasnije se zamonašila i podigla manastir Ljubostinja, gde je sahranjena kao monahinja Evgenija.
1500. - Francuski kralj Luj XII i Ferdinand Aragonski potpisali su tajni sporazum u Granadi o podeli Italije.
1792. - Svečanim polaganjem kamena temeljca, počela je izgradnja "Bele kuće" (White House) u Vašingtonu, u SAD.
1821. - Rođen je Fjodor Mihajlovič Dostojevski, jedan od najvećih ruskih i svetskih književnika. Njegovo delo postalo je u 20. veku neiscrpan izvor za najraznovrsnije književno-teorijske, estetičke, psihološke i filozofske studije i tumačenja. Uticao je na ukupnu evropsku i američku književnost, a posebno često su se na njega pozivali ekspresionisti u književnosti i egzistencijalisti u filozofiji ("Zločin i kazna", "Braća Karamazovi", "Bedni ljudi", "Poniženi i uvređeni", "Zapisi iz mrtvog doma, "Idiot").
1855. - Umro je danski filozof Obi Seren Kjerkegor, zastupnik antihegelijanskog pravca, kritičar hrišćanstva kao crkvene dogme i začetnik egzistencijalizma ("Ili-ili: fragmenti života", "Pojam strepnje", "Bolest na smrt", "Filozofske mrvice").
1869. - Rođen je Vitorio Emanuele III, italijanski kralj od 1900. do 1946, oženjen Jelenom, ćerkom crnogorskog kralja Nikole I. Podržao je Musolinijev režim i 1936. je proglašen carem Etiopije, a 1939. kraljem Albanije. Abdicirao je 1946. u korist sina Umberta, nadajući se da će tako spasiti Savojsku dinastiju, ali su se Italijani u junu 1946. na plebiscitu izjasnili za republiku.
1878. - Umro je crnogorski pisac i političar Stefan Mitrov Ljubiša, često nazivan "Njegošem u prozi". Prvu pripovetku objavio je 1868. i odmah postao jedan od najistaknutijih i najcenjenijih pripovedača. U njegovim pripovetkama, od kojih su najpoznatije "Kanjoš Macedonović" i "Pričanje Vuka Dojčevića" stapaju se epska legenda i realizam.
1885. - Rodjen je Džordž Paton (George Patton), kontroverzni američki general iz II svetskog rata.
1918. - Maršal Jozef Pilsudski proglasio je nezavisnu republiku Poljsku.
1918. - Kapitulacijom Nemačke završen je Prvi svetski rat u kojem je učestvovalo 36 država. Život je izgubili oko 10 miliona ljudi. Bezuslovna kapitulacija, prema kojoj je Nemačka morala da napusti sve okupirane zemlje na zapadu i istoku, Alzas i Lorenu i levu obalu Rajne, potpisana je u železničkom vagonu u francuskom mestu Kompijenj, u Pikardiji, pokrajini na severu Fransuske, u blizini nemačke granice.
1940. - Američka automobolska industrija Vilis (Willis) je za potrebe američke vojske proizvela prvi model Džipa (Jeep), vozila koje je moglo da se kreće po veoma teškom i nepristupačnom terenu.
1941. - S teritorije SSSR-a u Drugom svetskom ratu počelo je emitovanje programa radio stanice "Slobodna Jugoslavija".
1942. - Nemačke trupe su u Drugom svetskom ratu zaposele i neokupirani deo Francuske, pod kontrolom kvislinške vlade u Višiju. Istog dana nemačke i italijanske trupe su okupirale i francusko ostrvo Korzika.
1944. - Počela je Batinska bitka u kojoj su jedinice sovjetske Crvene armije i Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, posle teških borbi 23. novembra porazile nemačke snage.
1945. - Održani su prvi posleratni izbori u Jugoslaviji na osnovu kojih je konstituisana Ustavotvorna skupština Demokratske Federativne Jugoslavije.
1952. - Džon Mulin i Vejn Džonson u Los Anđelesu su prvi put prikazali svoj izum - video rikorder.
1961. - Sovjetski grad Staljingrad je preimenovan u Volgograd.
1965. - Premijer Rodezije Jan Smit jednostrano je proglasio nezavisnost od Velike Britanije, koja je režim bele manjine proglasila ilegalnim i uvela trgovinske sankcije.
1970. - SSSR je lansirao ka Mesecu vasionsku sondu Lunohod 1.
1971. - Senat SAD je ratifikovao ugovor kojim je Japanu vraćeno ostrvo Okinava, oduzeto krajem Drugog svetskog rata.
1975. - Proglašena je nezavisnost Angole, posle pet vekova portugalske kolonijalne vlasti. Prvi predsednik Narodne Republike Angole postao je Agoštinjo Neto.
1989. - Posle 33 godine na čelu Bugarske komunističke partije i bugarske države, sa vlasti je sišao Todor Živkov. Njega je zamenio dotadašnji ministra spoljnih poslova Bugarske Petar Mladenov, koji je sledeće, 1990. godine promenio naziv partije u Bugarska Socijalistička Partija.
1992. - Engleska anglikanska crkva je napustila vekovnu tradiciju i dopustila ženama da budu sveštenice.
1996. - Predsednik Gvatemale Alvaro Arsu (Arzu) je saopštio da je s gerilskim pokretom postignut sporazum o okočanju 36-godišnjeg građanskog rata u toj centralnoameričkoj zemlji.
2000. - U zapaljenoj žičari u jednom tunelu ispod glecera Kicštajnhorna u masivu Hohen Tauern, u austrijski Alpama, život je izgubilo 159 osoba.
2000. - Stupio je na snagu Zakon o Centralnoj banci Crne Gore, čime je zaokružena monetarna vlast u Crnoj Gori, inaugurisana pre godinu dana, uvođenjem nemačke marke u platni promet te republike.
2001. - Dan nakon prijema Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju, član te organizacije postao je i Tajvan.
2002. - Predsednik kompanije Majkrosoft, Bil Gejts poklonio je 100 miliona dolara za borbu protiv AIDS-a u Indiji.
2003. - Sjedinjene Američke Države uvele su ekonomske i diplomatske sankcije Siriji, zbog podrške "palestinskom otporu izraelskoj okupaciji".
2003. - Bugarski predsednik Georgi Parvanov doputovao je u dvodnevnu posetu Srbiji i Crnoj Gori. On je prvi bugarski šef države koji je nakon 53 godine, zvanično posetio Beograd.
2004. - U vojnoj bolnici u Parizu umro je palestinski predsednik Jaser Arafat, koji je na čelu Plestinske oslobodilačke organizacije (PLO) bio preko 30 godina. Za predsednika PLO izabran je bivši premijer Mahmud Abas.
2004. - Parlament Litvanije ratifikovao je novi Ustav Evropske unije. Litvanija je prva članica Unije koja je usvojila evropski ustav.


MesecDan u mesecu
Januar 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
Februar 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29
Mart 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
April 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
Maj 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
Jun 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
Jul 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
Avgust 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
Septembar 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
Oktobar 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
Novembar 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
Decembar 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
Pretraga
Nijedna zima ne traje večno, niti proleće preskače svoj red.
Evropska unija
119.23
SAD
101.29
Švajcarska
104.19
Velika Britanija
134.34
Hrvatska
15.9
Bosna i Hercegovina
60.96
Anketa
Koliko često posećujete naš sajt?







Rezultati | Sve ankete
Linkovi