Dogodilo se na današnji dan - 20. Jun
1459. - | Turci su zauzeli utvrđeni grad Smederevo, poslednje uporite srpske srednjovekovne drave, čime je ona i formalno izgubila samostalnost i potpala pod vlast Osmanlijskog carstva. |
1597. - | Umro je holandski polarni istraivač Vilem Barenc (Villem Barents) dok je pokuavao da pronađe severoistočni pomorski prolaz iz Evrope u Ameriku. Po njemu je dobilo naziv Barencovo more u Arktiku. Delove njegovog dnevnika pronaao je 1871. norveki kapetan Karlsen. |
1756. - | U ćeliji zatvora u Kalkuti uguila su se 123 od 146 britanskih vojnika koje je uhapsio indijski guverner (nabob) Bengala. Zatvor je kasnije postao poznat ka "crna rupa Kalkute". |
1789. - | Poslanici Trećeg stalea novoproklamovane Narodne skuptine u Francuskoj poloili su zakletvu da se neće razići dok ne donesu novi ustav, to je bio uvod u početak Francuske revolucije. |
1819. - | Rođen je francuski kompozitor nemačkog porekla ak Ofenbah (Jacljues Offenbah), tvorac francuske operete ("Orfej u paklu", "Plavobradi") i autor opere "Hofmanove priče". |
1819. - | U engleski grad Liverpul uplovio je brod "Savana", prvi parobrod koji je preplovio Atlantski okean. Putovanje od američke luke Savana (Dordija) trajalo je 27 dana i 11 časova. |
1836. - | Umro je francuski revolucionar i svetenik Emanuel ozef Siejes (Emmanuel Joseph Sieyes), jedan od vođa Francuske revolucije i osnivača Jakobinskog kluba. Odigrao je ključnu ulogu u dravnom udaru 1799. kojim je na vlast doao Napoleon Bonaparta (Bonaparte). |
1837. - | Umro je britanski kralj Vilijam IV (William). Nasledila ga je njegova nećaka Viktorija (Victoria) koja je vladala do smrti 1901. |
1861. - | Rođen je engleski biohemičar Frederik Gaulend Hopkins (Frederick Gowland), jedan od osnivača nauke o vitaminima. Sa holandskim lekarom Kristijanom Ajkmanom (Christiaan Eijkman), podelio je 1929. Nobelovu nagradu za medicinu. |
1891. - | Britanija i Holandija definisali su granice kolonijalnih poseda na ostrvu Borneo. |
1902. - | Rođen je srpski pisac i diplomata Marko Ristić, istaknuti teoretičar beogradske nadrealističke grupe i jedan od predstavnika moderne i avangarde u srpskoj knjievnosti između dva rata. Od 1945. do 1951. bio je jugoslovenski ambasador u Parizu. ("Od sreće i od sna", "Bez mere", "Nod microcosmica"). |
1905. - | Rođena je američka knjievnica Lilijan Helman (Lilian Hellman). Proslavila se dramskim delima koja sadre otru kritiku američkog drutva ("Dani koji će doći", "Male lisice") i memoarima u kojima je opisala vreme makartizma. |
1909. - | Rođen je američki filmski glumac australijskog porekla Erol Flin (Errol Flynn), jedan od najpopularnijih holivudskih glumaca ("Krvavi kapetan", "Avanture Robina Huda", "Gusar", "Kraljević i prosjak"). |
1909. - | Rođen je Erol Flin (Errol Flynn), proslavljeni holivudski glumac australijskog porekla. |
1914. - | Porinut je u more nemački ratni brod Bizmark (Bismark). |
1923. - | Ubijen je meksički revolucionar Fransisko Pančo Vilja, vođa seljačkog pokreta u revoluciji od 1910. do 1917. Proglaen je za meksičkog nacionalnog junaka 1966. |
1933. - | Umrla je nemačka revolucionarka Klara Cetkin (Zetkin), član međunarodnog radničkog pokreta. Organizovala je 1907. prvu međunarodnu konferenciju ena. Na njen predlog 8. mart je proglaen Međunarodnim danom ena. |
1944. - | Porazom japanske flote okončana je pomorska bitka u Filipinskom moru u Drugom svetskom ratu. |
1950. - | Rodjen je Lajonel Riči (Lionel Richie), popularni američki pevač 80-ih i 90-ih godina 20. veka. |
1953. - | Rodjena je Sindi Loper (Cyndi Lauper) američka pop pevačica. |
1960. - | Bi-Bi-Si (BBC), britanska nacionalna radio mrea, je po prvi put od postanka dozvolila da enska osoba pročita glavne dnevne vesti. Do tada su spikeri za glavne vesti isključivo bili mukarci. |
1960. - | Američki bokser Flojd Paterson (Floyd Patterson) nokautirao je u meču u Njujorku veđanina Ingemara Jonansona (Johanshon) i postao prvi bokser koji je uspeo da povrati titulu svetskog prvaka u tekoj kategoriji. |
1963. - | SSSR i SAD dogovorile su se da uspostave "vruću" telefonsku liniju. |
1973. - | U Argentinu se posle 18 godina izbeglitva vratio bivi predsednik (1946-55) Huan Domingo Peron (Juan). Za predsednika je ponovo izabran u septembru 1973. |
1990. - | Britanske kancelar Don Mejor (John Major) predloio je uvođenje nove evropske monetarne jedinice ECU (evropska novčana jedinica - European Currency Unit) koja je prethodila uvodjenju eura (evra) a sluila je za medju-bankarska i medju-dravna plaćanja unutar evropske ekonomske zajednice. Euro (evro) je uveden deset godina kasnije. |
1991. - | Parlament Nemačke je tesnom većinom izglasao premetanje prestonice iz Bona, koji je bio glavni grad Zapadne Nemačke, u Berlin. Istočna i Zapadna Nemačka ujedinile su se u oktobru 1990. |
1992. - | Čehoslovačka se razdvojila na dve nezavisne drave, Čeku i Slovačku. |
1992. - | Predsednitvo Bosne i Hercegovine proglasilo je ratno stanje, objavilo optu mobilizaciju i uvelo radnu obavezu. |
1992. - | Lideri Čeke i Slovačke Vaclav Klaus i Vladimir Mečijar (Meciar) postigli su dogovor o razdvajanju Čehoslovačke u dve drave. |
2000. - | Francuski sud oslobodio je od optubi nemačkog doktora Hansa Muenka (89), koji je radio u laboratoriji u logoru Auvic, uz obrazloenje da je suvie star za sudski proces. Oslobađajuću presudu protiv njega doneo je 1946/47. sud u Krakovu u Poljskoj gde je uhapen posle rata, a potom puten na slobodu. |
2001. - | Vođa pakistanskog vojnog reima, general Pervez Muaraf poloio je predsedničku zakletvu, zamenivi Muhameda Rafika Tarara koji je na toj funkciji figurirao od vojnog udara koji je 1999. izvrio Muaraf. |
2001. - | Peruanski sud osudio je Amerikanca Lorija Berensona na 20 godina zatvora za saradnju sa levičarskom gerilom u brzo uguenoj pobuni za svrgavanje peruanskog kongresa. |
2001. - | Skuptina Srbije usvojila je Zakon o jednokratnom porezu na ekstraprofit i ekstraimovinu stečenu korićenjem posebnih pogodnosti u vreme reima Slobodana Miloevića. |
2002. - | U eksploziji gasa u rudniku u kineskoj provinciji Heilonđijang, na severo-istoku Kine, poginulo je 115 osoba. |
2003. - | Italijanski predsednik Karlo Azeljo Ćampi potpisao je zakon kojim je omogućeno petorici italijanskih lidera da se kod krivičnog gonjenja pozovu na imunitet. Tim potezom zaustavljeno je suđenje premijeru Silviju Berluskoniju zbog korupcije. |
Pretraga
Glavni meni
Trač je telefon prirode.
Evropska unija
119.23
SAD
101.29
Švajcarska
104.19
Velika Britanija
134.34
Hrvatska
15.9
Bosna i Hercegovina
60.96
Anketa
Linkovi