Dogodilo se na današnji dan - 9. Maj
1502. - Španski moreplovac Kristofer Kolumbo (Cristoforo Colombo)isplovio je iz španske luke Kadiz na četvrto i poslednje putovanje u Novi svet. Kolumbo je umro 1506. u Španiji uveren da je na svojim putovanjima stigao u Aziju.
1788. - Britanski parlament je ukinuo trgovinu robljem.
1800. - Rođen je Džon Braun (John Brown), borac za ukidanje ropstva u SAD. Izvršio je čuveni napad na arsenal u Harpers Feriju 1859, zbog čega je optužen za izdaju i pobunu robova i osuđen na smrt vešanjem. Njegovo pogubljenje 2. decembra 1859. dovelo je do zaoštravanja borbe između abolicionista i robovlasnika.
1805. - Umro je jedan od najvećih nemačkih i svetskih pesnika Fridrih Šiler (Friedrich Shiller). Veliku slavu stekao je dramama "Razbojnici", "Don Karlos" i "Vilhelm Tel", koje su i danas na repertoarima svetskih pozorišta.
1850. - Umro je francuski hemičar Žozef Gejlisak (Joseph Gay-Lusssac), koji je utvrdio da se pritisak gasa povećava u zavisnosti od temperature.
1860. - Rođen je škotski pisac Džejms Metju Beri (James Matthew Barrie), autor knjige o Petru Panu.
1877. - Rumunija je proglasila nezavisnost, mesec dana nakon štoje sklopila savez sa Rusijom protiv Otomanskog carstva.
1901. - U Melburnu je otvoren prvi parlament Australije.
1911. - Grupa oficira, učesnika u dvorskom prevratu i ubistvukralja Aleksandra Obrenovića 1903, osnovala je u Beogradu tajnu organizaciju "Ujedinjenje ili smrt" ("Crna ruka").
1926. - Amerikanci Ričard Berd (Richard Byrd) i Flojd Benet (Floyd Bennett) prvi su preleteli avionom Severni pol.
1927. - Kanbera je postala glavni grad Australije umesto Melburna.
1931. - Umro je američki fizičar Albert Majkelson (Michelson),koji je pomoću rotirajućeg ogledala odredio tačnu brzinu svetlosti. Nobelovu nagradu za fiziku dobio je 1907.
1936. - Italija je zvanično okupirala Abisiniju (Etiopija) iitalijanskog kralja Vitorija Emanuela III (Vittorio Emanuele) proglasila abisinskim carem.
1945. - Nemački feldmaršal Vilhelm Kajtel (Wilhelm Keitel)potpisao je u Berlinu završni dokument o okončanju Drugog svetskog rata. U ime saveznika dokument su potpisali sovjetski maršal Georgij Žukov i britanski general Artur Teder. Dokument o bezuslovnoj predaji Nemačke potpisan je 7. maja u Remsu.
1946. - Kralj Vitorio Emanuele III je abdicirao, a Italija jepostala republika.
1948. - Komunistička partija Jugoslavije odbacila je optužbe sovjetskih komunista protiv politike jugoslovenskog rukovodstva. Usledila je Rezolucija Informbiroa i višegodišnji politički i ekonomski pritisak tadašnjeg sovjetskog bloka na Jugoslaviju.
1950. - Ministar inostranih poslova Francuske Rober Šuman (Robert Shuman) uputio je poziv za pomirenje Francuske i Nemačke i predložio stvaranje Zajednice za ugalj i čelik, prethodnice Evropske unije. Šumanov plan je 1951. godine potpisalo šest zemalja. Ovaj datum obeležava se kao Dan evropskih integracija.
1952. - Širom Jugoslavije održani su masovni protesti zbog Londonskog sporazuma kojim je Zona "A" Slobodne teritorije Trst pripala Italiji.
1960. - SAD su postale prva zemlja u kojoj su legalizovane piluleza sprečavanje začeća.
1976. - Ulrike Majnhof (Meinhof), vođa zapadno nemačke terorističke grupe "Bader-Majnhof", obesila se u zatvorskoj ćeliji.
1978. - U parkiranom automobilu u centru Rima pronađeno je telo bivšeg italijanskog premijera Alda Mora, kojeg su teroristi "Crvenih brigada" oteli 54 dana ranije.
1986. - Umro je nepalski planinar Tenzing Norgaj (Norgay), koji jes Novozelanđaninom Edmundom Hilarijem (Hillary) u maju 1953. prvi osvojio "krov sveta" Maunt Everest.
1993. - Počeli su sukobi Hrvata i Muslimana u Mostaru koji sudoveli do podele grada na muslimanski i hrvatski deo. Muslimani i Hrvati su do tada bili saveznici u borbama protiv Srba u bosanskom ratu (1992-95).
1995. - Na kraju trodnevne proslave 50-godišnjice završetka Drugog svetskog rata u Evropi i Dana pobede, svetski lideri pozvali su na globalno pomirenje. Centralne proslave održane su u Parizu i Moskvi.
1996. - Joveri Museveni (Yoweri) pobedio je na prvim predsedničkimizborima organizovanim u Ugandi posle 16 godina.
2001. - Predsedniku SR Jugoslavije Vojislavu Koštunici u Njujorkuje uručena nagrada Instituta Istok-Zapad za svetskog državnika godine.
2001. - U haosu koji je na stadionu u Akri (Gana) nastao kada jepolicija bacila suzavac na razjarene navijače, 126 ljudi izgubilo je život.
2002. - U eksploziji nagazne mine tokom proslave Dana pobede, ujužnoj ruskoj republici Dagestanu u gradu Kaspijsk, poginulo je 42, a povređeno je 150 osoba.
2004. - Čečenski predsednik Ahmad Kadirov i još 24 osobe poginuli su u eksploziji bombe na stadionu u Groznom, glavnom gradu Čečenije, tokom proslave Dana pobede.


MesecDan u mesecu
Januar 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
Februar 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29
Mart 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
April 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
Maj 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
Jun 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
Jul 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
Avgust 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
Septembar 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
Oktobar 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
Novembar 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
Decembar 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
Pretraga
Ne žalosti čoveka siromaštvo, već želja.
Evropska unija
121.32
SAD
106.9
Švajcarska
111.29
Velika Britanija
137.04
Hrvatska
16.37
Bosna i Hercegovina
62.03
Anketa
Koliko često posećujete naš sajt?







Rezultati | Sve ankete
Linkovi