Dogodilo se na današnji dan - 3. Jun
1133. - | Nemački kralj Lotar II (Lothair) krunisan je za rimskog cara tokom pohoda na Rim, koji je preduzeo da u Rim vrati prognanog papu Inoćentija II. |
1783. - | Francuski pronalazači braća Etjen (Etienne) i ozef Mongolfje (Joseph Montgolfier) prvi put su javno demonstrirali letenje balonom punjenim zagrejanim vazduhom. |
1798. - | Umro je italijanski avanturista Đovani Kazanova de Saingalt (Giovanni Casanova, Saingalt). Tokom burnog ivota bio je sekretar kardinala, pomorski oficir, opat, kockar, alhemičar, violinista, pijun, bibliotekar, a u istoriju je uao kao neumorni ljubavnik. |
1831. - | Belgijski Kongres proglasio je princa Leopolda iz dinastije Saks-Koburg za prvog monarha nezavisne Belgije. |
1859. - | Rođen je srpski slikar Paja Jovanović, predstavnik akademskog realizma, član Srpske akademije nauka i umetnosti, prvi srpski slikar koji je stekao evropsku reputaciju ("Seoba Srba", "Proglaenje Duanovog zakonika", "Takovski ustanak"). |
1867. - | Rođen je finski maral i dravnik Karl Gustav Emil fon Manerhajm (Carl, von Mannerheim), predsednik Finske od 1944. do 1946. Prema njegovoj zamisli izgrađena je između dva svetska rata "Manerhajmova linija" odbrane prema SSSR du sovjetsko-finske granice. |
1916. - | Kod Ljvova, u Prvom svetskom ratu počela je ofanziva ruskog generala Alekseja Brusilova, koja je značajno olakala poloaj saveznika na zapadnom fronut i u Italiji. Brusilov je u avgustu potukao trupe sila Osovine i zarobio oko 400.000 vojnika. |
1920. - | U dvorcu Trijanon kod Pariza sile Antante su posle Prvog svetskog rata potpisale mirovni ugovor sa Mađarskom i oduzele joj teritorije koje je drala u okviru Austro-Ugarske. Oko 3,5 miliona Mađara ostalo je izvan matične zemlje, najvie u Rumuniji. |
1940. - | Pariz pretrpeo teko bombardovanje od strane nemačke avijacije. |
1941. - | U egzilu u Holandiji umro je Fridrih Vilhelm II (Friedrich Wilhelm), pruski kralj i nemački car (1888-1918). Sprovodio je politiku ekspanzije Nemačke preko Balkana na Bliski i Srednji istok i učvrćivanja kolonijalnih poseda. U novembru 1918. primoran je da abdicira. |
1942. - | Počela je četvorodnevna bitka za pacifička ostrva Midvej, u kojoj su Amerikanci naneli prvi ozbiljan poraz Japancima u Drugom svetskom ratu. |
1943. - | Vojnim pučem zbačen je sa vlasti predsednik Argentine Ramon Kastiljo (Castillo). |
1944. - | Savezničke trupe ule su u Rim u Drugom svetskom ratu. |
1946. - | General Huan Peron (Juan) izabran je za predsednika Argentine. Oboren je s vlasti vojnim pučem 1955, nakon čega je iveo u egzilu. U zemlju se vratio 1973, kada je formirana peronistička vlada Hektora Kampore (Hector Campora) i ponovo je izabran za predsednika. Posle njegove smrti 1974. poloaj predsednika preuzela je njegova supruga Izabela Peron (Isabel). |
1951. - | Umro je ruski dirigent Sergej Kuevicki, neumorni propagator nove muzike. Emigrirao je 1920. u Pariz, a potom u SAD gde je bio dirigent Bostonskog simfonijskog orkestra. |
1965. - | Ed Vajt (White), kao prvi američki astronaut, po prvi put izaao van svemirskog broda u 'kosmičku etnju'. |
1970. - | Britanski protektorat Tonga stekao je nezavisnost u okviru Komonvelta. |
1971. - | Umro je mađarski marksista i knjievni kritičar Đerđ Lukač (Gyorgy Lukacs). Bio je ministar u vladi Imre Nađa (Nagy) 1956, a posle njegovog pada privremeno je proteran u Rumuniju. Kasnije se povukao iz javnog ivota ("Istorija i klasna svest", "Razaranje uma", "Mladi Hegel"). |
1974. - | Jicak Rabin (Yitzhak Rabin) preuzeo mesto izraelskog premijera od Golde Meir. |
1985. - | Italja ukinula katoličanstvo kao dravnu religiju. |
1989. - | Kineske vlasti su tenkovima rasturile studentske demonstracije na pekinkom trgu Tjenanmen na kojima je traena demokratizacija zemlje. Prema zvaničnim podacima poginulo je 300 ljudi, a 7.000 je povređeno, a prema izvetajima većine svetskih medija poginulo je vie hiljada ljudi. |
1989. - | Na prvim viepartijskim izborima u Poljskoj, nakon skoro 50 godina, opoziciona koalicija i alternativni sindikalni pokret "Solidarnost" nadmoćno su pobedili vladajuće komuniste, to je označilo kraj komunizma i sovjetske prevlasti u Poljskoj. Vođa "Solidarnosti" Leh Valensa u decembru 1990. postao je predsednik Poljske. |
1991. - | Komunistička vlada Fatosa Nanoa u Albaniji podnela je ostavku nakon 20-dnevnog generalnog trajka. |
1993. - | Savet bezbednosti UN odobrio je slanje naoruanih trupa u Bosnu radi zatite est "zona bezbednosti" (Sarajevo, Tuzla, epa, Srebrenica, Gorade i Bihać) sa ovlaćenjem da upotrebe oruje, a u slučaju potrebe, odobreno je dejstvo NATO avijacije. |
1996. - | Evropska raketa "Arijana 5" eksplodirala je 40 sekundi posle lansiranja. |
2003. - | U Obiliću na Kosovu u svojoj kući ubijena su tri člana porodice Stolić, suprunici Slobodan i Radmila i njihov sin Ljubinko. UNMIK ponudio 50.000 dolara nagrade za informacije koje bi dovele do hapenja vinovnika tog zločina. |
2003. - | Hrvatska vlada je na est meseci suspendovala vizni reim za građane Srbije i Crne Gore, koji je bio na snazi oko 12 godina. |
2003. - | Na izborima u Togou predsednik Gnasingbe Ejadema (Gnassingbe Eyadema), osvojio je novi petogodinji mandat. Na čelo drave doao je vojnim udarom 1967. i vai za afričkog lidera koji najdue vlada. |
2004. - | U Rimu je umro poznati italijanski komičar Nino Manfredi (84), poslednji od čuvene četvorke italijanskih komičara koju su činili jo Toto (Antonio de Curtis), Vitorio Gasman (Vittorio Gassman) i Alberto Sordi. |
Pretraga
Glavni meni
Kad čovek nema ono što želi, treba da voli ono što ima.
Evropska unija
119.23
SAD
101.29
Švajcarska
104.19
Velika Britanija
134.34
Hrvatska
15.9
Bosna i Hercegovina
60.96
Anketa
Linkovi