Dogodilo se na današnji dan - 12. Mart
641. - | Kineska princeza Ven Čeng (Wen Cheng) se udala za vladara Tibeta, na osnovu čega je kasnije Kina polagala pravo na suverenitet nad tom junom planinskom oblaću. |
1507. - | U bici s pobunjenicima u Navari poginuo je Čezare Bordija, italijanski pustolov, političar i kardinal. Sin pape Aleksandra VI posluio je Makijaveliju (Machiavelli) kao uzor političkog cinizma i smatra se da ga je Bordijin način vladanja podstakao da napie delo "Vladar". |
1537. - | Turci su zauzeli dalmatinsko utvrđenje Klis koje je dugo odolevalo turskom nadiranju iz Bosne. U borbi je poginuo i legendarni senjski kapetan i kliki knez Petar Kruić. Iste godine Turci su osnovali kliki sandak koji je obuhvatao celo dalmatinsko zaleđe i deo Bosne. |
1537. - | Rođen je engleski kapetan Čarls Kaningem Bojkot (Charles Cunningham Boycott), protiv koga je 1880, dok je upravljao jednim engleskim lendlordstvom u Irskoj, primenjen nenasilni otpor odbijanjem saradnje. Takav vid otpora kasnije je nazvan po njemu - bojkot. |
1848. - | U Beču su izbile velike studentske demonstracije protiv apsolutističkog reima kancelara Klemensa Meterniha (Metternić) to je bio početak revolucije koja je potresla temelje Austrije i dovela do sloma Meternihovog apsolutizma. |
1854. - | Velika Britanija i Francuska su zaključile savez s Otomanskim carstvom protiv Rusije u Krimskom ratu. |
1856. - | Rođen je Stepa Stepanović, jedan od najistaknutijih srpskih vojskovođa u dva balkanska i u Prvom svetskom ratu. Čin generala dobio je 1907, od 1908. je bio ministar vojske, a posle pobede na Ceru u avgustu 1914. unapređen je u čin vojvode. Izveo je proboj Solunskog fronta i razbio bugarsku odbranu u Prvom svetskom ratu, to je doprinelo kapitulaciji Bugarske u septembru 1918. |
1868. - | Skinuta je zabrana s pravopisa Vuka Stefanovića Karadića i dozvoljena je njegova upotreba. Reenje o tome doneo je, na osnovu odluke kneza Mihaila Obrenovića, ministar prosvete Dimitrije Crnobarac, bečki i pariski doktor nauka. Zabrana je skinuta četiri godine posle Karadićeve smrti. |
1880. - | Rođen je srpski pisac Vladislav Petković Dis, uz Simu Pandurovića i Milana Rakića, najznačajniji pesnik srpske moderne s početka 20. veka. Pri povratku iz Francuske 1917, gde je izbegao u vreme Prvog svetskog rata, Dis se utopio kod Krfa kada je nemačka podmornica torpedovala brod na kojem se nalazio. Objavio je dve zbirke pesama "Utopljene due" i "Mi čekamo cara". |
1881. - | Rođen je turski dravnik Mustafa Kemal, poznat kao Ataturk (Atatuerk), prvi predsednik Turske. Pod njegovim vođstvom 1922. zbačen je poslednji sultan Muhamed VI, a 1923. proglaena republika. Sproveo je značajne reforme koje su bile temelj za stvaranje moderne evropske drave. |
1907. - | U eksploziji ratnog broda "Jena" u francuskoj luci Tulon poginulo je najmanje 118 ljudi. |
1925. - | Umro je kineski revolucionar i dravnik Sun Jat Sen (Yat), otac moderne Kine i njen prvi predsednik (1911-12). Godine 1894, poveo je borbu za ruenje monarhije, a 1905. osnovao Saveznu ligu iz koje je 1912. nastala stranka Kuomintang. Nakon njegove smrti vođstvo nad Kuomintangom preuzelo je desno krilo stranke predvođeno Čang Kaj ekom (Chiang Kai Shek). |
1938. - | Predvođene Adolfom Hitlerom, nemačke trupe su umarirale u Austriju, čime je ta drava pripojena Trećem Rajhu. |
1947. - | Predsednik SAD Hari Truman (Harry) proklamovao je u Kongresu doktrinu o pomoći zemljama ugroenim od komunizma ("Trumanova doktrina"). Prva sredstva su data Grčkoj i Turskoj. |
1964. - | Umro je srpski slikar Jovan Bijelić, član Srpske akademije nauka, jedan od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih likovnih stvaralaca 20. veka. Od 1919. do 1925. bio je scenograf Narodnog pozorita u Beogradu, a istakao se i kao pedagog ("Portret devojke", "Kupačica", "Jajce", "Kći umetnikova", "Dvorite"). |
1966. - | Indoneanski parlament liio je Ahmeda Sukarna svih funkcija, uključjući poloaj predsednika Republike, a general Suharto je postao vrilac dunosti efa drave. |
1971. - | Premijer Hafez al Asad (Assad) izabran je referendumom za predsednika Sirije. |
1978. - | Partije levice su, prvi put u istoriji Francuske, dobile apsolutnu većinu u prvom krugu parlamentarnih izbora. |
1993. - | U seriji eksplozija 13 podmetnutih bombi u indijskom gradu Bombaj poginulo je najmanje 200 ljudi, a 1.100 je ranjeno. |
1999. - | Poljska, Čeka i Mađarska postale su članice NATO pakta. To su bile prve zemlje bive članice Varavskog ugovora koje su pristupile NATO-u. |
1999. - | Umro je Jehudi Menjuhin (Yehudi Menuhin), jedan od najvećih violinista 20. veka. Počeo je da svira u petoj godini, a svetsku slavu stekao je u sedmoj, kada je na koncertu u San Francisku svirao Mendelsonov (Mendelssohn) koncert za violinu. Osnovao je 1963. "kolu Jehudi Menjuhina" za muzički nadarenu decu. |
2001. - | Uz posredovanje međunarodne zajednice predstavnici srpske vlasti i pobunjenih Albanaca na jugu Srbije potpisali su sporazum o prekidu vatre. |
2001. - | U akciji unitavanja neislamskih kulturnih spomenika talibanske vlasti u Avganistanu unitile su dva najveća kipa Bude u svetu stara nekoliko hiljada godina. |
2002. - | Savet bezbednosti UN je, na predlog SAD, usvojio rezoluciju u kojoj se po prvi put pominje Palestina kao posebna drava, pored Izraela. |
2003. - | U atentatu u Beogradu, ispred sedita Vlade, ubijen je premijer Srbije i lider Demokratske stranke (DS) Zoran Đinđić (51). Bio je prvi demokratski premijer Srbije. Njegova vlada izabrana je 21. januara 2001. nakon demokratskih promena i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije (DOS). Za vreme njegovog mandata SR Jugoslaviji su ukinute sankcije uvedene za vreme reima Slobodana Miloevića, otpočeo je proces demokratizacije drutva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi, a Srbija se otvorila prema svetu. |
Pretraga
Glavni meni
Čovek koji bi svaku stvar nazvao pravim imenom jedva da bi mogao da prođe ulicama a da ne bude obeležen kao javni neprijatelj.
Evropska unija
119.23
SAD
101.29
Švajcarska
104.19
Velika Britanija
134.34
Hrvatska
15.9
Bosna i Hercegovina
60.96
Anketa
Linkovi